Posleratna Austrija je, usled okupacije tadašnjih savezničkih snaga, bila suočena i sa velikim brojem tamnopute dece, nastale iz ljubavnih afera Austrijanki sa američkim vojnicima, a ta deca su u novoj državi bila nepoželjna, pokazuje istraživanje istoričara Ingrid Bauer sa Univerziteta u Salcburgu i Filipa Rorbaha sa bečkog Vizental instituta za studije o holokaustu.
Oko 400 dece u posleratnoj Austriji imalo je je tamnoputog američkog vojnika kao oca.
Rođenje tamnopute dece bio je test za mladu, još neformiranu austrijsku naciju, koja je samo par meseci nakon diktature, njenim rasističkim ludilom, i decenije pre nego što se stvarno suočila sa svojom ulogom u nacizmu.
„Treba imati u vidu da većina Austrijanaca u to vreme nije nikada videla čoveka čija boja kože nije bela“, rekla je Bauer.Mladi tamnoputi muškarci, koji su se pojavili sa američkom vojskom u Beču, Salcburgu i Gornjoj Austriji, zbog toga su privukli veliku pažnju društva, dodala je ona. Istakla je da su ti muškarci bili privlačni za pojedine žene, kako zbog egzotičnog izgleda, ali i što su bili veoma ljubazni, brižljivi i što su voleli decu, za razliku od „belih“ američkih vojnika.
Na drugoj strani boravak u Evropi je za mnoge tamnopute vojnike bio obeležen sa mnogo manje tlačenja nego u svakodnevnici u SAD, navodi se u studiji.
„Najmanje polovina ljubavi Austrijanki sa tamnoputim vojnicima bila je planirana na duži period. Nisu to bile samo afere i kratkoročni susreti. Međutim kada bi američka vojska saznala za te ljubavi odmah je premeštala vojnike. Pojedini vojnici su zatražili odobrenje za venčanje, koji su u slučaju tamnoputog muškarca i bele žene gotovo uvek odbijana“, kaže Bauer.
Zbog toga je većina očeva brzo „nestajalo“, a najkasnije krajem okupacije 1955.su otišli povlačenjem američke vojske.
Ausrijanke, koje su ostajale sa tamnoputom decom, bile su izložene pritiscima i diskriminaciji.
„One su morale stalno da budu spremne na napade kada su 1950-tih i 1960-tih šetale gradom sa decom“; dodala je Bauer.
Mnoge žene su zbog tamnopute dece odbačene od svoje porodice.
Nevenčana deca su u to vree bila velika sramota, a dodatno ako im je otac bio iz okupacionih snaga, i još više ako je bio crne puti.
Koliko su ta deca bila izložena rasističkoj diskriminaciji svedoči i program usvajanja posle 1945., kada su se ustanove za maloletnike angažovale da decu smeste kod porodica u inostranstvu.
Naime, pošto ta deca nisu imala oca, prema tada važećem zakonu, je ustanova za brigu o maloletnicima preuzimala brigu o detetu, te je, prema Rorbagu bilo i niz programa usvajanja dece sa SAD.
Majke su bile izložene pritisku da pristanu na oduzimanje deteta, uz argument da je za dete bolje da odraste u „crnoj porodici“, navodeći da je ideja da odrastaju u Austriji „ludilo“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
