SSSR je mogao da se sačuva u demokratskoj formi dobrovoljnog saveza, ali je za tako nešto morao da se adaptira za novu realnost, što se nije uspelo tokom godina Perestrojke, rekao je Sputnjiku Andrej Gračev, poslednji portparol predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova.
Gračev je krajem novembra izdao u Francuskoj knjigu „Poslednji dani SSSR“ (Le jour ou l’URSS a disparu). U knjizi je prikupio sva sećanja na istorijske događaje koji su prethodili raspadu SSSR i analizirao uzroke geopolitičke katastrofe i nestanka Sovjetskog Saveza, kao i njene posledice na zemlju i svet.
– Ova tema je aktuelna jer je SSSR, kao prvo, tokom XX veka bio važan politički i geostrateški faktor, reč je o velikoj državi koja je postala supersila i zajedno sa SAD upravljala svetom u periodu Hladnog rata. Drugo, procesi koji su započeti u Perestrojki su doveli do okončanja Hladnog rata i do velikih posledica za celokupnu svetsku politiku – smatra autor knjige.
Pored toga, navodi on, bez obzira na prethodnih 30 godina, Sovjetski Savez, koga već nema, nastavlja da podseća na sebe i na teritoriji bivšeg SSSR, jer se tamo nastavljaju nerazjašnjeni ili novi sukobi.
Razmišljajući o tome da li je SSSR mogao da i nadalje postoji, bivši portparol Gorbačova je izjavio da je zbog toga bilo potrebno da se adaptira prema novom svetu i novom društvu, na šta je i bilo potrošeno šest godina Perestrojke, ali bezuspešno.
– Jednostavniji odgovor na pitanje da li je mogao SSSR i dalje da postoji bi mogao biti to što SSSR posle potpisivanja novog saveznog sporazuma, koji je bio planiran u avgustu 1991. godine, mogao bi da produži svoje postojanje u demokratskoj varijanti dobrovoljnog saveza – smatra on.
Prema rečima Gračeva, Gorbačov smatra da bi očuvanju SSSR zasmetala dva događaja: puč u avgustu 1991. godine u Moskvi i Beloveški sporazum trojice predsednika, koji su na sebe preuzeli odgovornost za raspad zemlje.
– Međutim, to je površan odgovor, jer je potrebno pitati u kakvom obliku se mogao sačuvati SSSR? Da li u tom obliku u kome je napravljen? Naravno, ne, jer je on zavisio od represivnog i totalitarnog režima. On nije bio dobrovoljna tvorevina, već ideološki nastavak Ruske imperije sa zaostalom, arhaičnom i nekonkurentnom ekonomijom. Moglo bi se reći da je Perestrojka bila poslednja šansa za očuvanje Sovjetskog Saveza, koji se, nažalost, raspao – izjavio je portparol bivšeg predsednika SSSR.
Faktički, Sovjetski Savez je prestao da postoji 25. decembra 1991. godine, kada je predsednik SSSR Mihail Gorbačov u obraćanju sovjetskom narodu izjavio da više neće biti predsednik. Tome je prethodio sporazum koji su 8. decembra potpisali lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine. U njemu je napisano da SSSR prestaje da postoji i proglašeno je stvaranje Zajednice nezavisnih država (ZND). U istoriji je ovaj čin zapisan kao Beloveški sporazum.
Još 1990. godine su sve savezne republike prihvatile deklaraciju o državnom suverenitetu. Kako bi se zaustavio raspad zemlje, 17. marta 1991. godine je održan referendum za očuvanje SSSR. „Za“ je tada glasalo 76,4 odsto glasača.
Na osnovu rezultata referenduma u proleće-leto 1991. godine razrađen je nacrt ugovora o „Savezu suverenih republika“, čiji je potpisivanje bilo planirano za 20. avgust. Međutim, potpisivanje se nije održalo zbog pokušaja državnog udara 19-21. avgusta 1991. godine, koji je u istoriji zabeležen kao Avgustovski puč.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
