U februaru su zvaničnici Kine i Rusije izjavili da njihovo prijateljstvo „nema granice“, ali od tada su se stvari promenile i sa sukobom u Ukrajini, i njihov odnos se promenio i to tako što se Peking lagano distancira od ruske ekonomije pogođene sankcijama, piše CNN.
Sada, kada je jasno da ruska privreda trpi jake udare zbog sankcija, sve je više dokaza da bi spremnost i sposobnost Kine da pomogne svom severnom susedu mogla biti ograničene. Peking je odbio da osudi ruski napad na Ukrajinu, ali žele da izbegnu da se sankcije ostatka sveta nekako odraze na njih, pri čemu su ih u više navrata osuđivali kao nedelovtvoran način rešavanja krize.
– Kina nikada neće napasti Ukrajinu. Pomoći ćemo, posebno ekonomski – rekao je kineski ambasador u Ukrajini Fan Ksianrong.
Analitičari kažu da Kina pokušava da uspostavi „osetljivu ravnotežu“ između retoričke podrške Rusiji, ali bez daljnjeg antagoniziranja Sjedinjenih Država.
Peking i Moskva dele strateški interes u suprotstavljanju Zapadu. Međutim, kineske banke ne mogu sebi da priušte gubitak pristupa američkim dolarima, a mnoge kineske industrije ne mogu da ostanu bez američke tehnologije, piše CNN koji izdvaja četiri poteza Pekinga koji ukazuju na distanciranje od načete ruske ekonimije.
Dopustili su da rublja padne
Kineskom valutom juan ne trguje se potpuno slobodno, nego se kreće unutar raspona koji je odredila Narodna banke Kine (PBOC). Prošle nedelje udvostručili su raspon trgovanja rubljima, omogućivši brži pad ruske valute.
Rublja je već izgubila više od 20 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar i evro od početka rata u Ukrajini. Dopuštajući da ruska valuta padne u odnosu na juan, Peking ne čini uslugu Moskvi. Rusi će morati da plaćaju više u rubljama za kineski uvoz, poput pametnih telefona i automobila. Kineski brendovi telefona kao što su Xiaomi i Huawei posebnu su popularni u Rusiji.
Kineski proizvođači automobila, kao što su Great Wall Motor i Geely Auto, zauzimaju 7 odsto ruskog tržišta, prodavši više od 115.000 vozila prošle godine. Great Wall Motor prestao je da isporučuje nove automobile u Rusiju zbog fluktuacija kursa. Trenutno se oko 25 milijardi dolara trgovine Kine i Rusije odvija u juanima, izveštavaju državni kineski mediji.
„Sede“ na ruskim rezervama
Najznačajnija pomoć koju bi Kina mogla da ponudi Rusiji je kroz 90 milijardi dolara vrednih rezervi koje Moskva drži u juanima, napisala je Alisija Garsija-Herero, glavna ekonomistkinja za Aziju i Pacifik u Natiksisu u svom istraživačkom izveštaju. Sankcije su zamrzle oko 315 milijardi dolara vrednih ruskih rezervi – ili otprilike polovinu ukupnih – budući da su zapadne zemlje zabranile poslovanje s ruskom centralnom bankom.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je da zemlja želi da koristi rezerve u juanima nakon što je Moskvi blokiran pristup američkim dolarima i evrima, javljaju ruski državni mediji. Ako bi Kina dopustila Moskvi da svoje rezerve u juanima pretvori u američke dolare ili evre, „to bi očigledno pomoglo trenutnom stanju Rusije“, istakla je Garsija-Herero.
Međutim, „reputacijski rizik potencijalnog kršenja zapadnih sankcija bio bi veliki korak za kinesku banku i stoga je vrlo malo verovatan“, dodala je ona.
Sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija znače da dva najveća svetska proizvođača aviona Boing (BA) i Erbas (EADSF), više nisu u mogućnosti da isporučuju rezervne delove niti da pružaju odršku za održavanje ruskih avio prevoznika. Isto važi i za za proizvođače mlaznih motora.
To znači da bi ruski avioprevoznici mogli ostati bez delova u roku od nekoliko nedelja ili da bi pak avioni nastavili da lete bez zamene opreme onoliko često koliko je preporučeno za siguran rad.
Ranije ovog meseca visoki ruski državnik rekao je da je Kina odbila da pošalje delove aviona Rusiji jer Moskva traži alternativne zalihe. Ruska državna novinska agencija Tas citirala je Valerija Kudinova iz agencije za vazdušni prevoz, koji je rekao da će Rusija tražiti mogućnost nabavke delova iz zemalja poput Turske i Indije, nakon neuspelog pokušaja da ih nabavi iz Kine.
Kina i Rusija osnovale su 2017. zajedničko ulaganje u civilno vazduhoplovstvo za izgradnju novog dugolinijskog širokotrupnog putničkog aviona, nastojeći da tako pariraju duopolu Boinga i Erbasa. Proizvodnja CR929 je započela, ali nesuglasice oko dobavljača uzrokovale su kašnjenja. Isprva se očekivalo da će avion biti ponuđen kupcima 2024. Ali Rusija je pomerila vremenski okvir na između 2028. i 2029. godine.
Svetska banka je zaustavila sve svoje programe u Rusiji i Belorusiji nakon invazije na Ukrajinu. Od 2014. nije odobrila nijedan novi zajam ili ulaganja Rusiji, a Belorusiji od 2020. Možda još više iznenađuje odluka Azijske banke za infrastrukturna ulaganja (AIIB) sa sedištem u Pekingu da učini isto.
U saopštenju s početka marta rečeno je da obustavlja sve svoje aktivnosti vezane za Rusiju i Belorusiju „jer se odvija rat u Ukrajini“. Taj je potez bio „u najboljem interesu“ banke, dodaje se.
Frustrirana relativnim nedostatkom uticaja u Svetskoj banci (sa sedištem u Vašingtonu) i Azijskoj razvojnoj banci (gdje je Japan glavna sila), Kina je 2016. pokrenula AIIB. Osim što je domaćin sedišta, Kina osigurava predsednika banke i ima 26,5 odsto glasova. Indija i Rusija imaju 7,6 odsto, odnosno šest odsto.
Odluka AIIB-a da obustavi aktivnosti u Rusiji znači da je 1,1 milijarda dolara odobrenog ili predloženog zajma usmerenog na poboljšanje putnih i železničkih mreža u Rusiji sada na čekanju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
