Neki urednički potezi su neobični, navodi se na sajtu. Primera radi, na karti je prikazano da je cela Nemačka bila okupirana u 1991. godini, iako su obe Nemačke bile tehnički nezavisne tokom najvećeg dela Hladnog rata.
Siriju nije okupirala Ujedinjena Arapska Republika, dobrovoljna politička unija Sirije sa Egiptom (tačna godina bila bi 1946, kada se povukla francuska vojska).
Po svim realnim kriterijumima, Turska je bila okupirana posle Prvog svetskog rata.
Uprkos propustima, mapa obiluje zanimljivim istorijskim podacima. Velika Britanija nije nikada bila okupirana, budući da su se Engleska, Vels i Škotska ujedinile i formirale današnje Ujedinjeno Kraljevstvo 1707. godine – to je jedina savremena evropska država za koju se to može reći.
Britanci i Sovjeti su zajedno držali Iran pod okupacijom gotovo godinu dana posle Drugog svetskog rata. Švajcarska politika neutralnosti pokazala se kao veoma efikasan način za sprečavanje strane okupacije. A Rusija nije okupirana otkako je Zlatna Horda, naslednica Džingis Kanove imperije, isterana 1480. godine.
Kada je reč o Ukrajini, uočićete da je poslednja godina na mapi 1991, godina raspada Sovjetskog Saveza. Takođe ćete primetiti da je karta zastarela za nekoliko meseci. Trebalo bi da Krim bude označen kao sastavni deo Rusije, dok bi 2014. trebalo da bude naznačena kao godina poslednje okupacije Ukrajine, navodi “Vox”.
Posle Drugog svetskog rata, Evropa je bila zadivljujuće uspešna u izbegavanju rata. A od kraja Hladnog rata, uglavnom je raskrstila sa stranom okupacijom i osvajanjima.
Pripajanje Krima Rusiji i “igre” u istočnoj Ukrajini prete da ugroze početni sporazum među evropskim državama da je “nezamislivo” voditi ratove za osvajanje teritorije. Stručnjaci za međunarodne odnose to nazivaju međunarodnom normom; ideja koja je malo-pomalo postala neka vrsta kodeksa ponašanja među državama.
Ova mapa ilustruje da se ta norma u znatnoj meri poštuje – to je i razlog što gotovo da nema nijedne godine posle 1991, a i tu je reč o ranijim okupacijama koje su opstale.
Norma protiv osvajanja teritorija nije ograničena samo na Evropu. U Članu 2 Povelje UN navodi se da članice treba da se uzdrže od “pretnje ili korišćenja sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti bilo koje države”. Eritrejsko-etiopski rat, poslednji rat oko teritorija, završen je pre više od deset godina.
Zbog toga rusko osvajanje teritorije u Evropi, jednom od najmirnijih delova sveta, ugrožava normu koja je doprinela smanjenju izuzetno štetnog oblika sukoba.
Podrška normi protiv osvajanja teritorija jedan je od glavnih razloga što se gotovo ceo svet protivi ruskim akcijama u Ukrajini. Evropi je svakako bilo bolje bez stranih okupacija. Putin očigledno ne mari zato, navodi se na sajtu “Vox”.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
