Evropska unija najavljuje nove poreze na proizvode sa visokom emisijom ugljendioksida. Reč je o zelenoj protekcionističkoj igri kojom, kako upozoravaju ruski eksperti, EU krši pravila Svetske trgovinske organizacije i upušta se u opasnu igru koja u krajnjem ishodu može da donese gubitke samoj Uniji.
Strane kompanije koje izvoze na tržište EU već od 2023.godine moraće da plaćaju dodatan porez za proizvode sa visokom emisijom ugljen-dioksida. U okviru Evropskog zelenog plana, Evropljani pokušavaju da nametnu i ostalim zemljama put dekarbonizacije i uvođenja obnovljivih izvora energije.
Odluka EU se odnosi na proizvode koji podrazumevaju visoku emisiju ugljen-dioksida a isporučuju se na evropsko tržište kao što su nafta, gas, metali, cement, đubrivo…
Formula novih poreza EU još uvek nepoznata
Vodeći stručnjak ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i saradnik na Univerzitetu za finansije pri Vladi Rusije Stanislav Mitrahovič kaže za Sputnjik da će na osnovu ove odluke EU biti oporezovan veliki procenat ruske izvozne produkcije. On je pojasnio da postoje proračuni različitih struktura u zavisnosti od toga koja će se tačno formula oporezivanja koristiti.
– Ali govorimo o najmanje nekoliko milijardi dolara godišnje. Ovo je zaista mnogo novca, a pitanje je da li će Rusija uspeti da izbegne ovaj porez. Evropska unija će zarađivati od ovog poreza, i malo je verovatno da će odustati od njega čak i ako Rusija uvede dodatne takse. Rusija može sama da smanji emisiju štetnih gasova. Planiramo da se posvetimo šumama, sadimo nove sadnice i njima pravilno upravljamo. U Rusiji postoje projekti za proizvodnju vodonika pomoću elektrana i prirodnog gasa. Evropa bi trebalo da uzme ovo u obzir, a otprilike za godinu i po dana će postati jasno u kom obliku će biti uveden ovaj porez – objasnio je Mitrahovič.
Najavljeni porezi EU se kose s normama STO
Šef Centra za ekonomska istraživanja na Institutu za globalizaciju i društvene pokrete Vasilij Koltašov rekao je da norme Svetske trgovinske organizacije (STO) ne predviđaju naplatu bilo kakvih dažbina, naknada ili poreza na osnovu specifičnosti proizvodnje robe. Odnosno, kako kaže Koltašov, to se tiče socijalnih uslova proizvodnje, vrste ugovora koji postoje u zemlji, prisustva ili odsustva socijalnog zakonodavstva, njegovog oblika, i naravno, ekološke osnove za proizvodnju.
– Ovo je bio deo međunarodne neoliberalne agende koji smo nekada nazivali Vašingtonskim konsenzusom. Ali, mere EU za uvođenje posebnog poreza, kao vrstu carine na robu koja se uvozi na evropsko tržište, suprotne su međunarodnim trgovinskim pravilima. Odnosno, može se reći da se niko u EU neće obračunavati sa STO i sa utvrđenim pravilima. EU može da uvede porez na bilo šta i sasvim je jasno da je to usmereno na sprečavanje uvoza, pre svega ruskih industrijskih proizvoda koji su Evropi potrebni – veruje Koltašov.
Ekspert je naveo da razvoj prerađivačke industrije u Rusiji stvara probleme za evropsku industriju, gde je proizvodnja veoma skupa i njena konkurentnost nije na baš visokom nivou. Po njegovom mišljenju, teško je reći koliko će ruske robe biti pogođeno ovim oporezivanjem.
– Cena proizvodnje u Rusiji će verovatno biti prilično profitabilna i niža nego u Evropi. I ovaj porez će najverovatnije zakomplikovati prodaju ruskih proizvoda, ali ne bih trčao pred rudu sa zaključcima da će ovo direktno naneti veoma težak udarac isporukama ruskih proizvoda. Najverovatnije se to neće dogoditi sa isporukama metala, proizvodima metalurške industrije, industrije celuloze i papira – rekao je Koltašov.
EU se može suočiti sa recipročnim merama
Istovremeno, Koltašov smatra da tako drski postupci Evropske unije mogu dovesti do toga da Rusija uvede recipročne takse. Koltašov navodi da njih mogu uvesti i druge države kontinentalne Evroazije, članice Evroazijse ekonomske unije koje imaju administraciju nezavisnu od evrokratije.
– Bojim se da evropski parlamentarci ne razumeju opasnost ove igre, nanoseći udar po ruskim rezervama i time ometajući njihovu prodaju. Evropska unija se može naći u čudnoj situaciji u kojoj se njeni proizvodi mogu iz različitih razloga izbaciti sa, na primer, tržišta kontinentalne Evroazije. I tada ona može pretrpeti gubitke kao rezultat ove njihove zelene pretekcionističke trgovinske igre – zaključio je Koltašov.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
