Rusija i Ukrajina mogle bi da proglase primirje na Uskrs 20. aprila, uz međunarodnu mirovnu konferenciju koja bi formalizovala sporazum između dve zemlje, uz posredovanje SAD, Kine, EU i drugih globalnih aktera.
U grubim crtama, navodno ovako izgleda plan koji je izradio tim američkog predsednika Donalda Trampa koji je najavio okončanje rusko-ukrajinskog rata za sto dana, objavio je ukrajinski portal Strana.ua, uz dodatak da se o tom nacrtu „poslednjih dana aktivno raspravljalo u političkim i diplomatskim krugovima Ukrajine“, prenosi Jutarnji.
Amerikanci su ovaj plan predali evropskim diplomatama, a od njih je on stigao u Ukrajinu, ali se ne otkriva na koji način i kako je redakcija portala Strana.ua došla do njega.
Iako još nema potvrde da je dokument autentičan, iz redakcije su naveli da se neke tačke plana podudaraju sa izjavama Trampa i njegovog posebnog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga.
Prema onome što je poznato, američki mirovni plan uključuje telefonski razgovor između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina već ovog meseca ili u februaru, a zatim raspravu o daljim akcijama s Kijevom.
U sledećoj fazi, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski će morati da poništi dekret kojim se zabranjuju pregovori sa Putinom, a zatim će u februaru ili prvoj polovini marta biti sastanak Trampa i Zelenskog sa Putinom.
Još nije odlučeno hoće li biti bilateralni ili trilateralni, ali tada bi trebalo da budu odobreni glavni parametri mirovnog plana.
Sve dok traju pregovori i neprijateljstva, kako tvrdi Strana.ua, Tramp neće blokirati slanje vojne pomoći Ukrajini.
Deklaracija mirovne konferencije o prekidu rata mora biti spremna do 9. maja, a od Ukrajine se traži da posle tog datuma ne produžava vanredno stanje u zemlji i mobilizaciju.
Kao poslednja faza navedeno je održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini krajem avgusta i parlamentarnih izbora krajem oktobra.
A na šta će morati da pristanu Ukrajinci i Rusi? Ukrajina će morati da se odrekne članstva u NATO, i ta odluka mora biti odobrena na samitu Alijanse, ali će zauzvrat postati članica Evropske unije do 2030. godine.
Ujedno će EU preuzeti odgovornost za njenu obnovu. Isto tako, Ukrajina neće smanjivati brojnost svoje vojske, a SAD nastaviće da podržavaju modernizaciju tamošnjih Oružanih snaga.
Osim toga, Ukrajina će odustati od vojnih i diplomatskih pokušaja povratka okupiranih područja, ali neće priznati ruski suverenitet nad njima, što je ustupak Kremlju.
Odvojeno će se razmotriti i tačka o evropskom mirovnom kontingentu nakon završetka neprijateljstava, budući da Kijev to zahteva, ali Moskva je kategorički protiv, pa to treba uzeti sa rezervom.
Bitna stavka u sporazumu je odredba prema kojoj će se ukrajinskim političkim strankama koje se „zalažu za odbranu ruskog jezika i za miran zajednički život sa Rusijom“ dopustiti učestvovanje na izborima.
Takođe, moraju biti zaustavljene sve akcije protiv Ukrajinske pravoslavne crkve i ruskog jezika.
Istovremeno, nakon sklapanja mirovnog sporazuma, sankcije Rusiji će biti ukinute, pri čemu će neka ograničenja biti ukinuta odmah, a druga tokom tri godine, u zavisnosti od poštovanja sporazuma od strane Rusije.
Ukinula bi se i sva ograničenja na uvoz ruskih energenata u Evropsku uniju, ali će njihov uvoz biti podvrgnut posebnoj carini, a prihodi od toga će se koristiti za obnovu Ukrajine.
Ukrajinsko vođstvo odbilo je da potvrdi postojanje plana.
Andrij Jermak, šef kancelarije predsjednika Ukrajine, izjavio je da „mediji nemaju nikakve ‘mirovne planove’ za 100 dana“, i da bi iza ove objave mogla da stoji Rusija.
Zelenski nije komentarisao objavu plana, međutim, dobro obavešteni „Volstrit džurnal“ je 22. januara objavio da je Tramp naložio svom posebnom izaslaniku za Ukrajinu, Kitu Kelogu, da okonča rat u Ukrajini za 100 dana.
„Ali, sklapanje dogovora sa Putinom biće mnogo teže nego što se činilo u Trampovim predizbornim obećanjima“, glasio je skeptičan zaključak američkog lista.
Ali, da se iza kulisa nešto dešava, videlo se po tome da je na Trampovoj inauguraciji bio i David Arahami, vođa frakcije Sluga naroda u Vrhovnoj radi, koji je predvodio ukrajinsko izaslanstvo na pregovorima u Istanbulu 2022. godine.
Britanski „Independent“ je od Trampovih saradnika saznao da je poziv Arahamiji „važan korak koji pokazuje Trampovu nameru da osigura da Ukrajina dobije dobar sporazum“, ali i da predsednik SAD „ne odustaje od svog cilja, a to znači, da se okonča rat do proleća“.
Treba uzeti u obzir da se ne zna šta o svemu misli Putin, koji tvrdi da želi mir, ali pod svojim uslovima, koji uključuju znatno smanjenje ukrajinske vojske i legalizaciju okupacije petine te države.
Ipak, nedelje koje dolaze mogle bi da budu početak kraja daleko najkrvavijeg evropskog rata nakon 1945. godine.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
