Barak Obama pokušava da uradi nešto što nije mogao u dva navrata kao predsednik, a to je da pomogne demokratama da pobede na izborima za Kongres 8. novembra, prenose američki mediji.
Mediji ocenjuju da je Obama sada mnogo popularniji nego što je bio kao predsednik, kao i da će kongresni izbori biti referendum za njegovog potpredsednika i aktuelnog predsednika SAD, Džozefa Bajdena.
Obama se priključio kampanji u Džordžiji, za vikend putuje u Mičigen i Viskonsin, a potom u Nevadu i Pensilvaniju, prenosi AP.
Demokrate se trude da održe tesnu većinu u Predstavničkom domu Kongresa, kao i u Senatu gde imaju 50 mesta. Bajdenov rejting je nizak, oko 40 odsto, a u vreme inflacije politički stratezi demokrata smatraju da Obama može da dopre do više birača.
– Obama zauzima posebno mesto u današnjoj politici, ima veliki uticaj na demokrate, ali ga vole i neopredeljeni birači – kaže Dejvid Akselrod koji je bio u Obaminoj kampanji za predsednika.
Kada je sišao sa vlasti 2017. Obamin rejting je bio 59 odsto, a Galupovo istraživanje pokazalo je da je posle godinu dana narastao na 63 odsto. To je mnogo više nego njegovi rejtinzi 2010. kada su demokrate izgubile većinu u donjem domu Kongresa, a potom su Republikanci uzeli i Senat.
Liz Smit, koja radi političku strategiju za Demokrate, kaže da je Obama u boljoj poziciji od Bajdena da se obrati Amerikancima koji još nisu rešili za koga će i da li će glasati, zbog trenutne inflacije i ekonomske situacije.
Obama je, kaže Smit, 2008. i 2012. uspeo da dobije glasove i belaca iz radničke klase, koji se ne smatraju nužno delom „Obamine koalicije“.
To ne mora da se desi i na ovim kongresnim izborima, ali Obama sada nije predsednik i analitičari očekuju da može više da se distancira od zakona koje je donela Bajdenova administracija – o smanjenju inflacije i pomoći tokom pandemije – za koje republikanci tvrde da su odgovorni za visoku inflaciju, prenosi Glas Amerike.
Smit i Akselrod kažu da Obama može da podseti i birače na zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Obamaker) donet za vreme njegovog mandata, koji je sada deo sistema zdravstvenog osiguranja u Americi.
U Džordžiji, Obama će pokušati da pomogne prvom afroameričkom senatoru u istoriji Džordžije, Rafaelu Vornoku, i prvoj guvernerki crnkinji u toj državi, Stejsi Ejbrams. Vornok je u opasnosti da izgubi mesto od republikanca Heršla Vokera, dok Ejbrams staje na crtu aktuelnom guverneru Brajanu Kempu.
U Mičigenu, Obama će stajati uz guvernerku Grečen Vitmer koja se trka sa republikancem Tjudorom Diksonom, a u Viskonsinu će podržati kandidata za Senat Mandelu Barnsa, koji pokušava da smeni republikanca Rona Džonsona.
Obama će otići i u Filadelfiju, gde je demokratama potrebna velika izlaznost Afroamerikanaca kako bi pobedili u trkama za mesta senatora i guvernera.
Budući da demokrate u Senatu imaju 50 mesta, koliko i republikanci, važno je da zadrže svako mesto ako žele da imaju većinu. Najtešnje trke za senatska mesta su u Džordžiji, Viskonsinu i Pensilvaniji – gde je za demokrate ključno da crnci izađu i glasaju.
Analitičari ukazuju da su skoro svi predsednici, sa potencijalnim izuzetkom Trampa, bili popularniji kada su sišli s vlasti.
Bivši predsednik Bil Klinton imao je ključnu ulogu u Obaminom reizboru 2012, jer je u periodu kada su republikanci nizali izborne uspehe, uticao na umerene birače. Takođe se smatra da je njegova podrška bila presudna kada je Obama bio u tesnoj trci sa republikancem Mitom Romnijem.
– Klinton je za nas bio MVP 2012. – kaže Akselrod.
Dodaje da Obama i Klinton imaju sličan pristup biračima.
– Obojica imaju tu sposobnost da kolokvijalizuju komplikovane političke teme i da o njima govore zdravorazumski. Oni su pripovedači – zaključuje Akselrod.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
