Nemačka štampa: Putin se plaši gubitka vlasti

Nemačka štampa komentariše govor naciji predsednika Rusije. Ocenjuje se da su Putinove pretnje odraz bespomoćnosti i da je govor naizgled bio usmeren Zapadu, ali je, smatraju, on u stvari govorio Rusima.

„Berliner morgenpost piše: „Odmah na početku Vladimir Putin je poslao svoju zastrašujuću poruku Zapadu i ponovo je otvoreno zapretio da će upotrebiti nuklearno oružje. Bilo je očigledno, ruski predsednik je odgovorio na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji više ne želi da isključuje mogućnost slanja zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu. A takođe i na veliku zabrinutost koja sprečava nemačkog kancelara Olafa Šolca da dostavi Ukrajini krstareće rakete ‘Taurus’’ Putin je jasno rekao: ‘Ako se vi ne držite crvenih linija, nećemo ni mi.’ To je, naravno, deo psihološkog rata: raspirivanje strahova, jačanje rezervisanosti, zabijanje klinova između saveznika“, ocenjuje berlinski list.

„Zidojče cajtung“ komentariše: „Vladimiru Putinu odavno nije bilo ovako dobro. Dve nedelje uoči ruskih predsedničkih izbora ništa mu ne stoji na putu da dobije još jedan mandat: kandidata opozicije nema, a nezgodni Aleksej Navaljni biće sahranjen ovog petka (1. mart). A na dan Putinovog obraćanja naciji, načelnik ukrajinske vojske morao je javno da prizna koliko je trenutno teška situacija na frontu. Putin, dakle, sve ima u svojim rukama – uključujući i Zapad, barem retorički“, naglašava 2Zidojče cajtung“.

„Augsburger algemajne“ navodi: „Putinove maksimalne pretnje proizlaze iz visokog stepena bespomoćnosti. Iako je uspeo da dovede Ukrajinu u pravu nevolju, daleko je od svog cilja – brze pobede. Naravno, vlade u Berlinu, Parizu i Londonu ne žele da rizikuju ulazak u rat zarad političkog odmeravanja snaga. A ipak bi bila greška da se samom Putinu prepusti moć tumačenja u ovim napetim vremenima.“

„Kelner štat-ancajger“ se bavi još jednim aspektom Putinovog govora, odnosno onim „što se vidi iza njegovih pretećih gestova“. I piše: „Putin se očigledno plaši nemira u svojoj zemlji i gubitka vlasti. Zato je u jednom trenutku prešao na obećanja za Ruse. Plate će rasti, siromašne porodice treba da dobiju više novca, treba poboljšati zdravstvenu zaštitu, graditi sportske objekte, modernizovati industriju… Poruka glasi: ‘Sve će biti bolje.’ Samo bi žene trebalo da rađaju više dece. Rusija ima malo dece. Bez sinova i kćeri, teško je voditi ratove“, primećuje dnevnik iz Kelna.

I radio Dojčlandfunk ocenjuje da je Putinov ratni govor prvenstveno bio usmeren ruskom stanovništvu. „Ono što je u govoru zvučalo kao upozorenje Zapadu, pre svega je bilo nešto drugo: Putin je uveravao svoje sunarodnike da sve drži pod kontrolom, da nema opasnosti da bi rat nekada mogao da dođe i na njihov prag. A čak i da je to tačno, s izuzetkom nekih pograničnih regiona, posledice rata će Rusi sve jasnije osećati“, zaključuje „Dojčlandfunk“.