Kad istina najviše zaboli: 20 miliona za Partiju bubašvaba – Lenjih i nezaposlenih

Indiju trese politički fenomen kakav se ne viđa svaki dan, ali možda upravo zato što udara u nerv savremene generacije. Nova satirična organizacija pod nazivom Partija naroda bubašvaba za samo nekoliko dana pretvorila se u internet senzaciju, okupila 20 miliona pratilaca. I dok jedni u tome vide pobunu mladih protiv sistema, drugi postavljaju neprijatno pitanje: da li je munjevita popularnost pokreta znak da je deo današnje omladine, ne samo u Indiji već širom sveta, spreman da romantizuje život bez rada, discipline i odgovornosti?

Sve je počelo nakon kontroverzne izjave predsednika Vrhovnog suda Indije Surije Kanta, koji je tokom sudskog ročišta govorio o nezaposlenim mladima kao o „bubašvabama“ i „parazitima društva“, tvrdeći da neki od njih, bez posla i mesta u profesiji, završavaju u medijima, na društvenim mrežama ili u aktivizmu, odakle „napadaju sve redom“.

Reakcija je stigla preko noći. Već narednog dana, stručnjak za političke kampanje Abhidžit Dipke, nekadašnji saradnik stranke Aam Admi, objavio je pokretanje platforme za „sve postojeće bubašvabe“, uz ironične uslove za prijavu: nezaposlenost, lenjost, preterano korišćenje interneta i talenat za javno izražavanje nezadovoljstva. Sajt pokreta pokrenut je pod sloganom „Glas lenjih i nezaposlenih“, a broj prijava počeo je vrtoglavo da raste. Za manje od dva dana registrovane su desetine hiljada članova. Potom je usledila eksplozija na društvenim mrežama: nalog pokreta na Instagramu za samo nekoliko dana preskočio je milione pratilaca, a zatim premašio neverovatnih 20 miliona, ostavljajući iza sebe čak i zvanične naloge najvećih političkih aktera u Indiji. Pokret tvrdi da je preko onlajn formulara prikupio više od 350.000 prijava za članstvo.

Ali priča nije ostala samo na internetu. Na ulicama pojavile su se kostimirane bubašvabe, pretvarajući političku satiru u spektakl koji je privukao pažnju celog sveta.

Iako nije registrovana kao zvanična politička stranka, Partija naroda bubašvaba tvrdi da se bori protiv problema koji pogađaju indijsku omladinu: ogromne nezaposlenosti diplomaca, spornih nacionalnih ispita, koncentracije bogatstva i korupcije u pravosuđu. Pokret sebe opisuje kao „politički front mladih, od mladih, za mlade – sekularan, socijalistički, demokratski i lenj“,

Njegov osnivač, Abhidžit Dipke, marketinški stručnjak, poručuje da ne želi da stvara klasičnu političku partiju niti da okuplja stare političke elite, uz ocenu da se „Generaciji Z ne bi dopalo da se današnji političari priključe pokretu“.

Program koji su predstavili jednako je provokativan kao i samo ime pokreta: traži se zabrana političkih nagrada za predsednike Vrhovnog suda posle odlaska u penziju, hapšenje izbornih zvaničnika u slučaju brisanja legitimnih glasova, rezervisanje polovine mesta za žene u politici i vladi, oduzimanje licenci velikim medijskim kućama povezanim sa moćnim korporacijama i dvadesetogodišnja zabrana političkog angažmana za poslanike koji prelaze iz jedne stranke u drugu.

Ni pravila za članstvo nisu ništa manje neobična. Kandidat treba da bude nezaposlen: „silom, izborom ili principom“, lenj kada je reč o fizičkom radu, „hronično onlajn“ najmanje 11 sati dnevno, uključujući i pauze za toalet, i sposoban da profesionalno izražava ogorčenje sadržajem koji je „oštar, iskren i ukazuje na nešto važno“. Ono što je počelo kao odgovor na jednu uvredljivu izjavu sada prerasta u prepoznatljiv simbol generacijskog jaza.

Upravo tu leži najneprijatniji deo fenomena. Satira o „lenjima i nezaposlenima“ prerasla je u pokret sa milionima sledbenika, možda zato što problem nije samo u elitama koje vređaju mlade, već i u kulturi koja sve češće slavi prečice, viralnu pažnju, život bez rada i učenja. Zato je ova kritika toliko zabolela. Dotakla je srž problema. Svaka generacija, pa i Generacija Z, teško podnosi ogledalo, a istina, po pravilu, najviše peče.

Piše: Biljana Stepanović