Nema pravde za naše žrtve

Opštinska organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice je uputila otvoreno pismo ambasadoru SAD u Sarajevu Majklu Marfiju, u kome traže pomoć u izručenju Almira Beganovića, osumnjičenog za učešće u svirepom ubistvu Nenada Rankića (24), 26. maja 1992. na području Čizmića, u opštini Bratunac. Rankić je ranjen, pa zarobljen i svirepo mučen, a za taj zločin niko nije odgovarao. Porodice srpskih žrtava pozvale su ambasadora SAD da pravda bude zadovoljena.

Ubijao za džak brašna

– U Juti živi i radi Almir Beganović zvani Prcan koji je učestvovao u brutalnom mučenju i ubistvu Nenada Rankića. U prilogu ću vam dostaviti i fotografije Rankića kog je sa Beganovićem mučio Kemal Mehmedović, poznat po tome što je odsecao srpske glave na teritoriji Srebrenice i Bratunca i kao trofeje ih nosio Naseru Oriću, a kao nagradu dobijao džak brašna. Za to postoje i pisani dokazi i izjave srebreničkih Muslimana – kažu i navode da su obojica posle rata napustila BiH, da se Mehmedović nastanio u Austriji, a Beganović u SAD.

U pismu se kaže da su porodice srpskih žrtava ogorčene jer SAD potenciraju da je u Srebrenici bio genocid, a da nijedan predstavnik SAD nije posetio nijedan grob ubijenih srpskih civila, uključujući decu, trudnice i starce. Kako je navedeno za SAD je svaka srpska žrtva bio vojnik koji je činio neki genocid, „a genocid je činjen nad nama, ma koliko vaša administracija to negirala“.

Poslednja adresa

Predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić, potpisnik pisma, kaže za „Vesti“ da je u SAD veliki broj Bošnjaka osumnjičenih za ratne zločine. Ističe da se na pismo ambasadoru odlučio nakon bezuspešnih pokušaja da se do pravde dođe u nadležnim organima.

– Pošto su Sud i tužilaštvo BiH nemi i gluvi na naše molbe, pisma i vapaje, jer očigledno ne smeju ništa da rade bez svog gazde, tutora i ?? nalogodavca, a i da bismo prestali da se igramo gluvih telefona, obratili smo se njihovom gazdi da vidimo hoće li pokazati bar malo empatije prema našim žrtvama. Iskreno, sumnjam. SAD su jedna od zemalja koja najviše neguje i štiti mit o lažnom genocidu nad Muslimanima u Srebrenici, a nemaju želju da čuju istinu o stradanju Srba od 1992. do 1995. – kaže Kojić.

Marfijev odgovor

Ambasada SAD u BiH saopštila je da nije dobila pismo u kome se traži deportacija Almira Beganovića i uputila porodice stradalih da se obrate Ministarstvu pravde SAD.

– Ambasada SAD ne bavi se etiketiranjem pojedinaca koji su krivi za ratne zločine na način koji bi mogao implicirati kolektivnu krivicu. Ne smatramo Srbe, ni bilo koju drugu etničku grupu, genocidnom – navodi Ambasada u odgovoru dostavljenom SRNI, a povodom pitanja izručenja Beganovića, upućuje na Ministarstvo pravde SAD.

Policijski izveštaj

U izveštaju CJB Bijeljina od 13. novembra 2006. se navodi da je Nenad Rankić, pripadnik TO odbrane, ranjen 26. maja 1992. na području Čizmića kod Bratunca, a potom su ga zarobili pripadnici Armije BiH.

– Odveden je u Potočare gde su ga ranjenog palili, sekli i na druge načine mučili, usled čega je izgubio život. To je utvrđeno 1. juna 1992. kada je njegovo telo razmenjeno i prebačeno u Bratunac, gde je lekar Veljko Marčešić i izvršio pregled leša. Predmet je prebačen u nadležnost Tužilaštva BiH, ali nije dobio sudski epilog.