Nemačka od sledećeg četvrtka zvanično u recesiji!

U četvrtak sledeće nedelje, u osam sati ujutro, Nemačka će zvanično ući u recesiju. Tada će, naime, vrhovni nemački statističari objaviti podatke o ekonomskom rastu u trećem tromesečju ove godine i, po svemu što je do sada poznato, ispred brojke će stajati minus, piše Dojče vele (DW).

S obzirom na to da je i u drugom tromesečju ispred brojke o ekonomskom rastu stajao minus, to znači: Nemačka je u recesiji.

– Mnogi očigledno jedva čekaju da nemačka privreda zapadne u tešku krizu. Jasno, loše vesti bolje se prodaju. Ali stvarnost izgleda drukčije – smatra urednik ekonomske redakcije DW Henrik Beme.

Kao prvo, objašnjava on, radi se o nebitnoj, takozvanoj „tehničkoj recesiji“, zato što je neko nekad smislio da je recesija kad su dva uzastopna tromesečja u minusu.

I drugo, većina stručnjaka slaže se da situacija u stvarnosti nije loša i da neće dugo da traje, navodi se u tekstu, i dodaje da će do kraja godine nemačka privreda opet rasti, makar to bilo samo pola procenta.

– Nemojte pogrešno da me shvatite: mnoga preduzeća trenutno preživljavaju napeta vremena. Trgovinski ratovi, ne samo izmedju Amerikanaca i Kineza, zadaju im glavobolju. A uz to i ova beskrajna priča oko Bregzita, što sveukupno gledano usporava ekonomske aktivnosti. To snažno osećaju nemačka mašinogradnja i hemijska industrija. Auto-industrija, uključujući i dobavljače, nalazi se u procesu najvećih promena otkako se proizvode automobili – napominje Beme.

Automobili, mašine, hemija: kad tri najveće industrijske grane u Nemačkoj imaju poteškoće, to nesumnjivo ostavlja tragove.

Nesigurnost koja vlada u brojnim firmama očigledno se prenosi i na one koji ukupno stanje prate i koji bi iz toga trebalo da sastave prognoze: tu gotovo ništa više nije u redu. Jednostavno zato što je svet postao mnogo kompleksniji i zato što mnogi modeli na osnovu kojih se rade prognoze potiču još iz analognih vremena.

Digitalni preobražaj nije ugrađen ni u jedan model za sastavljanje prognoza. Tako se dogadja da je industrijska proizvodnja u avgustu iznenada porasla, iako je većina računala na smanjenje. A onda ti isti ljudi odmah upozoravaju da taj rast može biti kratkog daha i da će već u septembru predznak ekonomskog rasta biti negativan.

I šta se dogodilo? Četiri nedelje kasnije objavljeno je da je industrija u septembru iznenadila s pozitivnom bilansom poslovnih naloga. Govori se čak o stvaranju osnova za rast.

– Zato, a i s obzirom na to da su se u poslednje vreme stabilizovali i drugi indikatori konjunkture, posmatrači smatraju da je moguće da će najveća privreda u Evropi krajem godine ponovo biti na kursu rasta, a to je loše za sve one koji su se nadali padu nemačke ekonomije – ocenjuje se u tekstu.

Ono što se često zaboravlja jeste da je za Nemačkom decenija ekonomskog rasta. „Mnoge firme više nisu mogle da primaju poslovne naloge, jer su njihovi kapaciteti bili popunjeni. Pokazatelj te potražnje je i često spominjani nedostatak stručne radne snage. Postojala je čak opasnost od pregrevanja nemačke privrede – sa svim negativnim posledicama koje to može da ima, kao što je recimo strahovit porast cena“, ukazuje Beme.

Zato, kako navodi, brojnim preduzećima nedvosmisleno odgovara odredjeno smanjenje aktivnosti.

– Ne zaboravimo, još uvek govorimo o konjunkturnim ciklusima. A takav ciklus se sastoji od rasta i pada. Kao što rekoh, to malo pomaže dobavljaču koji je do sada proizvodio kućišta prenosnika za Dajmler ili Folksvagen. Sada potražnja opada jer elektro-automobilima nisu potrebni prenosnici. Izazov koji se nalazi pred tim firmama je – snaći se svemu tome. Ali, tako je bilo oduvek. Bez te sposobnosti, koja odlikuje nemačka preduzeća srednje veličine, nemačka privreda i ne bi bila ono što je danas: globalni igrač – zaključuje ekonomski urednik DW-a, Henrik Beme.