Ne pomažu ni Tramp, ni Izrael: Kraj ere Saudijske Arabije

Ako SAD i Tramp nisu mogli spasti Bin Salmanovu Saudijsku Arabiju od propasti, to neće moći da uradi ni Izrael.

Kako se približavamo drugoj godišnjici ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, koje je sponzorisala država, Saudijska Arabija nastavlja sa svojim uzmakom, i gubi pravac i uticaj u regijama Zaliva i Bliskog istoka, piše Al Džazira Balkans.

Više od 50 godina nakon što je Saudijsko kraljevstvo počelo sa rastom i jačanjem na regionalnoj i međunarodnoj sceni kao vodeća članica OPEC-a i Organizacije islamske saradnje (OIC), sada se samo našlo na putu stalnog pada.

Iako je dom najsvetijih mesta islama i druga na svetu po veličini rezervi nafte, Saudijska Arabija zbog pogrešnih politika traći svoj verski i finansijski uticaj koji je godinama sakupljala. Poslednjih pet godina su bile posebno bolne i destruktivne. Ono što je počelo kao obećavajuća inicijativa prilično makijavelijanskog princa Mohameda bin Salmana (MBS), uskoro je postalo nepromišljen poduhvat.

Slučajna moć

Početno jačanje Saudijske Arabije može se povezati sa propašću egipatskog pan-arapskog projekta posle užasnog rata 1967. godine, kao i sa smrću njegovog lidera Gamala Abdela Nasera 1970. godine.

Već vodeća članica OPEC-a, Saudijska Arabija je organizovala prvi sastanak OIC-a 1970. kako bi povećala svoj uticaj mimo Arapske lige kojom su dominirali tada sekularni režimi naklonjeni SSSR-u – naročito Egipat, Irak i Sirija.

Prihodi od naftnog „buma“ nakon bojkota OPEC-a posle Arapsko-izraelskog rata 1973. dodatno su obogatili Saudijsku Arabiju i finansirali njenu petrodolarsku diplomatiju i uticaj. Sovjetska invazija na Avganistan (1978.) i Islamska revolucija u Iranu (1979.) od Rijada su napravili neprocenjivog strateškog saveznika za SAD i muslimanski svet.

Saudijsko-američka alijansa je doživela novi vrhunac tokom 1980-ih kada je Rijad podržavao SAD protiv SSSR-a i njegovih klijenata, što je bilo očito kroz njihovu skrivenu pomoć avganistanskim mudžahedinima što je okončano sovjetskim povlačenjem iz Avganistana 1989. ali je i napravilo put za napade 11. septembra više od 10 godina kasnije.

Američki uverljivi trijumf u Hladnom ratu nakon propasti istočnog bloka, rat u Zalivu posle iračke invazije na Kuvajt, kao i saudijsko nastojanje da blokira i Irak i Iran, dodatno je ojačalo Rijad.

Kraj medenog meseca sa Amerikom

Saudijsko-američki medeni mesec je iznenada okončan 2001. al-Kaidinim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra. Rijad je možda prognao Osamu bin Ladena, saudijskog lidera al-Kaide, deceniju ranije ali 15 od 19 otmičara su ipak bili saudijski državljani.

Saudijska Arabija je postajala sve ranjivija kako se njen umorni pokrovitelj SAD počeo okretati od regiona tokom 2010-ih za vreme Obamine administracije. Tada su SAD postale vodeći proizvođač nafte zahvaljujući škriljcima i zato manje zainteresovane za bezbednost Saudijaca i Zaliva.

Muhamed bin Salman je postao prestolonaslednik 2017. godine. Ubrzo je preuzeo sve stubove moći i poslovanja u kraljevstvu, progoneći prinčeve i državne zvaničnike uz pomoć iznenadnih pritvora, poniženja i čak mučenja.

Od tada represija traje bez prestanka nad svim opozicionim ličnostima, uključujući bivše zvaničnike, verske figure, akademike, novinare i aktiviste za ljudska prava, a sve sa novim vrhuncem i zastrašujućim ubistvom i komadanjem Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu u oktobru 2018. godine. Kraljevstvo, koje se nekad ponosilo činjenicom da je stub regionalnog pragmatizma i stabilnosti, postalo je ratoborna sila destabilizacije.

Pošto se ne može nositi sa neuspesima niti suočiti sa izazovima pred njim zbog jačanja tenzija sa Iranom i Turskom, Muhamed bin Salman je očajan. Takođe, sve veće šanse da će njegov američki pokrovitelj Donald Tramp izgubiti na novembrarskim izborima u SAD ostavljaju ga nasukanog.

Izrael kao poslednje utočište

Umesto da anulira svoje destruktivne politike, saudijski prestolonaslednik radi na cementiranju prikrivene alijanse sa Izraelom kako bi se došlo do pune normalizacije odnosa. Ponovno diplomatsko i strateško povezivanje sa Izraelom bi moglo biti kap koja je prelila čašu.

Da, Izrael je možda lak na obaraču i željan da postane deo saudijsko-emiratske „antidemokratske lige“ ali će se to pokazati kontraproduktivnim, s obzirom na stepen odbojnosti koji taj potez može izazvati kod Arapa. Nakon višedecenijske okupacije i ugnjetavanja Palestinaca, Izrael ostaje neprijatelj većine ljudi regije, a apsolutna većina Arapa ga gleda kao pretnju regionalnoj bezbednosti i stabilnosti.

I, da, Izrael bi mogao pomoći diskreditovanom saudijskom režimu u Vašingtonu, ali će to biti po skupoj marži koja će uključivati i saudijsko potpuno pristajanje i na američku i na izraelsku hegemoniju. Ukoliko SAD i sam Tramp nisu mogli spasti Saudijsku Arabiju od neizbježne propasti, možete biti sigurni da to neće moći da uradi ni Izrael, zaključuje se u tekstu Al Džazire Balkans.