Inicijativa za uvođenje NATO trupa u Siriju potekla je od nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp Karenbauer, a nešto kasnije ju je podržala i kancelarka Angela Merkel, s obzirom da sve više političkih i vojnih zvaničnika iz Evrope zagovara ideju da je stanje na severoistoku Sirije nestabilno, piše Sputnjik.
Predlaže se da se uvede međunarodna kontrola bezbednosti pod okriljem Ujedinjenih nacija, koju bi sprovodile članice NATO-a, ali analitičari su mišljenja da bi, ako do toga uopšte i dođe, to otvorilo vrata za stvaranje „novog Kosova“ usred Bliskog istoka.
Dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavljuje da je situacija na severu Sirije nestabilna i da je potrebno pronaći „dugoročna međunarodna rešenja“, Rusija, koja je nedavno sa Turskom postigla dogovor o osiguranju bezbednosti severa Sirije, reagovala je poprilično negativno – šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio je da međunarodna kontrola, posebno ako je reč o NATO prisustvu, neće doneti ništa dobro.
Prvo bi se severoistok odvojio od Damaska…
Politikolog i specijalista za Bliski istok Anatolij Nesmijan mišljenja je da će, ako se u Siriji stvori zona koju ne kontroliše sirijska vojska, to biti pandan događajima u Srbiji po pitanju Kosova.
– Tamo je na početku bila stvorena zona koju nije kontrolisala centralna vlast u Srbiji, a nakon određenog perioda ta teritorija stekla je pravo na nezavisnost. Otprilike se ista stvar može dogoditi i u Siriji. Prvo bi se severoistok zemlje odvojio od Damaska, zatim bi se na toj teritoriji pojavila vlada i to sa vojskom, koja već postoji, a nakon toga bi ta vlada mogla da traži pravo i na nezavisnost – objašnjava Nesmijan.
On dodaje da bi se u tom slučaju moglo u potpunosti zaboraviti na ideju očuvanja teritorijalnog integriteta Sirije, za šta se zalažu i Rusija i Turska, a ako taj cilj ne bude ostvaren, to će u izvesnom smislu predstavljati politički poraz Rusije.
I portparol za spoljnu politiku koalicije nemačkih stranaka CDU/CSU Jurgen Hardt je rekao da bi „plavi šlemovi“ bili pogubni za politiku Kremlja u Siriji, s obzirom da „upravo Moskva kontroliše taj deo Sirije“.
Ko je doneo pobedu, a ko će deliti plen?
S druge strane, politički analitičar Jurij Počta tvrdi da na ovaj način NATO, Zapad, a pre svega Nemačka, pokušavaju da pokažu da i oni na neki način učestvuju u rešavanju sirijskog konflikta.
– Zapad ponovo pokušava da pronađe način kako da kontroliše buduću vladu u Siriji. Zapad želi da bude konkurent državama koje su učestvovale u rešavanju sirijskog problema, a to su Rusija, Turska i Iran. Ovde je reč o postkonfliktnom uređenju, gde nisu glavni igrači oni koji su izvojevali pobedu, već oni koji su došli u trenutku kada se deli plen – ističe Počta.
Podsetimo, predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su prošle nedelje u Sočiju postigli dogovor po pitanju severa Sirije i potpisali memorandum o razumevanju u deset tačaka, u kojem se, između ostalog, predviđa da na sirijsku stranu sirijsko-turske granice, izvan zone turske operacije, dođu jedinice ruske vojne policije i sirijske pogranične službe.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
