NATO baza Ramštajn dobija novu funkciju: “Rusija nas može onesposobiti da…”

NATO je postao svestan da je jedan od najvažnijih elemenata nekog mogućeg vojnog sukoba – nebranjen.

Zato bi baza Ramštajn na zapadu Nemačke uskoro trebalo da dobije još jedan zadatak, piše Dojče vele.

Odbrana satelita – to bi mogao da bude novi zadatak za vojnu bazu Ramštajn. Odluku o tome NATO bi mogao da donese već ovog četvrtka.

U Ramštajnu je već smeštena komanda vazduhoplovnih snaga zapadnih saveznika, a odatle bi sada mogla da se prati i situacija u svemiru, odnosno u Zemljinoj orbiti. Ili, još konkretnije, da se prate sateliti zemalja NATO, kako civilni, tako i vojni.

Radi se pre svega o osmatranju onoga što se zbiva u orbiti, ali i o koordinaciji mera u nekim vanrednim okolnostima, prenosi nemačka agencija DPA. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg očekuje saglasnost ministara odbrane svih saveznika i pre sastanka ovog četvrtka. On ujedno naglašava da to nikako nije „militarizacija svemira“ – što je nešto o čemu su se saglasili glavni protivnici Hladnog rata još odavno i čega NATO i dalje želi da se pridržava.

Vojska više ne može bez satelita

Ali ratovi i vojni sukobi se menjaju, a sateliti postaju sve važniji: „Oni omogućavaju na naš svet funkcioniše, i to u meri koju mnogi ne shvataju. Trgovina, vremenska prognoza, mobilni telefoni i bankarski poslovi, sve to zavisi od o satelita. Svemir je od ključne važnosti i za NATO, uključujući i mogućnost navigacije, prikupljanja informacija, komunikacije i detekcije lansiranja raketa negde u svetu. Zato je izuzetno važno da dobro znamo šta se dešava u svemiru, da i dalje imamo pouzdane usluge koje nam stižu iz svemira i da NATO zadrži svoj tehnološki nivo“, izjavio je Stoltenberg za DW.

Uloga satelita u današnjim sukobima od krucijalnog je značaja: bez njih su bespilotne letelice beskorisne, bez njih bi bila gotovo nemoguća komunikacija i raspored vojnih jedinica i u vazduhu i na moru i na tlu. A da se ne govori o prikupljanju informacija o eventualnom neprijatelju.

To priznaje i Stoltenberg: „Brza, efikasna i bezbedna satelitska komunikacija je ključna za naše jedinice. Svemira oko naše planete se u poslednjoj deceniji iz korena promenio. Sve je veća gužva, na stotine novih satelita lansira se svake godine. A sateliti su sve ranjiviji. Neke države, među njima i Rusija i Kina, razvijaju anti-satelitske sisteme koji mogu da oslepe, onesposobe ili obore satelite. To je pretnja onome što se zbiva u orbiti“, kaže generalni sekretar NATO-a.

Samo će da posmatraju – za sada

U Ramštajnu neće nastati nekakvo oružje kao iz filmova naučne fantastike. Biće to centar u kojem će se prikupljati informacije o onome šta se zbiva u orbiti. Naravno, verovatno će to vremenom da preraste i u komandni centar iz kojeg će se koordinirati mere za zaštitu.

Najavljuju se i drugi planovi NATO: trebalo bi da bude formiran i svojevrsni institut koji bi razmatrao šta se može i mora uraditi u tom prostoru. On bi takođe mogao da bude smešten u Nemačkoj, u Kalkaru u Severnoj Rajni i Vestfaliji, ili u francuskom Tuluzu.

I koliko god da su generali oduševljeni novim mogućnostima koje im pruža tehnologija, oni su istovremeno sve više zabrinuti zbog mogućnosti da njihovi sateliti prestanu da funkcionišu – i ostave njihove jedinice gluve i slepe, potpuno izložene protivniku. Zato bi saveznici trebalo da sagledaju kako ko koristi satelite i da onda, zajedničkim snagama, razmotre kako da zaštite svoje satelite.

Tu se postavlja i pitanje kako u tim okolnostima protumačiti famozni Član 5 Sporazuma NATO o međusobnoj pomoći ako je napadnuta neka od članica. Sateliti nisu geografska odrednica, pa da li je onda napad na nečiji satelit povod za zajedničku akciju?

Već bi moglo i da se ratuje u svemiru

U svakom slučaju, francuski predsednik Emanuel Makron još prošle godine je najavio formiranje štaba za zaštitu svemira, tvrdeći da je svemir „novo područje sukobljavanja“. Trenutno u našoj orbiti ima oko 2.400 satelita, a otprilike 60 odsto njih pripadaju nekoj od članica NATO.

Pritom vojna prijetnja nije jedina koja bi mogla da ugrozi te satelite: tokom decenija istraživanja svemira, orbita Zemlje pretvorila se u pravo đubrište po kojem leti oko pola miliona komada kojekakvih delova, satelita koji odavno ne funkcionišu, raketa i misija koje su davno zaboravljene.

Rat se u svakom slučaju svemiru već približio: ne samo da čitav niz zemalja lansira svoje satelite, već se i sistematski razvijaju oružja za uništavanje protivničkih satelita. O tome se malo zna, ali Rusija je već izvela više testova raketa čiji je cilj uništavanje satelita. Pa čak je i Indija, nakon što je uspešno lansirala satelit, lansirala i raketu čiji je cilj – uništavanje satelita.