Odluka Vašingtona da iz Kijeva evakuiše deo osoblja američke ambasade, kao i porodice diplomata, ukazuje na to da bi Zapad mogao da sprema vojnu provokaciju u Ukrajini, a takođe i da bi to mogao da bude element pritiska na Rusiju u trenutku dok se vode pregovori o bezbednosnim garancijama.
Ruski eksperti podsećaju da NATO i SAD stvaraju tenzije u regionu, pružajući vojnu pomoć Ukrajini, čime svojim delovanjem žele da „podignu ulog“ u pregovorima o bezbednosti sa Rusijom.
Rusija, naprotiv, predlaže da se smanji napetost u odnosima između Moskve i Vašingtona i da se osigura bezbednost ne samo Rusije, nego i cele Evrope, pa i sveta.
Ruski političari i eksperti ističu da najteže probleme sa kojima se suočava Ukrajina stvaraju SAD i njeni saveznici, ali da bi lideri trebalo da učine sve da se spreči rat.
-Ovo je element informacionog napada na Rusiju, informacionog pritiska, stvaranja histerije na Zapadu, kao i među samim Ukrajincima. To je dobro poznata taktika koju zapadne zemlje aktivno koriste. One su majstori u tim informacionim provokacijama. Treba imati u vidu da su sva saopštenja tog tipa koje čujemo poslednjih dana povezana sa zvaničnim pisanim odgovorom koji SAD spremaju da daju Rusiji na njene predloge o bezbednosnim garancijama. Shodno tome, to je element pritiska i stvaranje određene informacione pozadine – kaže ruski ekspert Vladimir Šapovalov.
SAD su naložile članovima porodica zaposlenih u američkoj ambasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju, navodeći kao razlog kontinuiranu pretnju Rusije vojnom akcijom, dok je američki Stejt department, takođe, odobrio dobrovoljni odlazak službenika američke vlade, poručujući da bi Amerikanci trebalo da razmotre hitan odlazak iz te zemlje. Pritom, Vašington uverava da će ambasada nastaviti sa radom.
Takođe, Amerikancima koji se nalaze u Ukrajini savetovano je da razmotre mogućnost da napuste Ukrajinu, pošto bi „vojna akcija Rusije mogla da usledi u bilo kom trenutku“, a Vlada SAD neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvim nepredviđenim situacijama, tako da građani SAD koji trenutno borave u Ukrajini treba da sve planiraju u skladu sa tim.
Raskol među saveznicima
Kijev smatra da je ovo „preuranjena reakcija“ Vašingona, dok šef evropske diplomatije Žozep Borelj kaže da će EU tražiti objašnjenje od Stejt departmenta zašto Vašington organizuje evakuaciju Amerikanaca iz Ukrajine i uverava da Evropa ne planira akcije ovog tipa jer, kako je rekao, ne vidi neke posebne razloge za to.
Prema Boreljovim rečima, nema potrebe za dramatizacijom situacije dok je u toku pregovarački proces.
Stručnjaci objašnjavaju da do evakuacije diplomata dolazi u slučajevima vanrednog stanja, ako zemlja domaćin stvara barijere u radu diplomata ili ako postoje određene pretnje. Dok neki eksperti navode da bi ovaj potez SAD mogao da bude signal i drugim zemljama i ambasadama da krenu istim putem, drugi smatraju da ova situacija govori o raskolu među saveznicima.
– NATO partneri ne mogu da se dogovore oko toga da li se plaše Rusije ili ne – imaju ozbiljne nesuglasice. To vide i Amerikanci i čini mi se da ih to posebno brine. Nije se džabe američki državni sekretar Blinken šetkao Evropom skoro svaki dan. Osim toga, predsednik SAD Džo Bajden je pozvao nemačkog kancelara Olafa Šolca u SAD, ali je on odbio. Nemci su zatvorili svoj vazdušni prostor za britanske vojne letelice koje su letele za Ukrajinu. U ovoj situaciji, Amerikanci ne znaju kako da se ponašaju – jasno je da postoje nesuglasice među partnerima, ali pitanje je gde ih te nesuglasice vode? To ih posebno brine. A Nemci, Francuzi i Italijani ne žele da budu uvučeni u američke avanture – smatra ruski ekspert Vladimir Olenčenko.
Međutim, ambasada Velike Britanije u Kijevu krenula je stopama svojih saveznika – Amerikanaca. Deo osoblja ambasade i članova porodica zaposlenih počeo da je se povlači iz Kijeva zbog, kako je navedeno, „rastuće pretnje od Rusije“. U objavi ambasade na „Tviteru“ navedeno je da britanska ambasada u Kijevu ostaje otvorena i da će nastaviti da obavlja najvažnije poslove.
Očekuju se vojne provokacije u Donbasu
Rusija je sa NATO-om i SAD ovog meseca započela pregovore o bezbednosnim garancijama, a među ključnim zahtevima Moskve su neširenje NATO-a na Istok, smanjenje infrastrukture Alijanse i njeno vraćanje u granice iz 1997. godine. Rusija traži čvrste garancije da Ukrajina i Gruzija nikada neće postati članice Severoatlanske alijanse, a takođe i zahteva od NATO-a da prekine svu vojnu pomoć Ukrajini, zaustavi isporuke oružja, povuče instruktore i vojnike, a od Kijeva da se pridržava Minskih sporazuma.
Moskva negira da ima bilo kakve planove da napada Ukrajinu i ukazuje na to da se izjave o navodnoj „ruskoj agresiji i pretnji” koriste kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice.
Istovremeno, ima naznaka da se Ukrajina aktivno sprema da konflikt u Donbasu reši vojnim putem – Donjecka narodna republika primećuje da se vrše pripreme za ofanzivu u zoni „Operacije združenih snaga“ ukrajinske vojske, a specijalna služba DNR je dobila informacije da se vrši kompletiranje mehanizovanih jedinica i da se šalju u Donbas.
Šapalov kaže da su na liniji razgraničenja moguće vojne provokacije.
– Moguće je da će u skorije vreme onih 120.000 ukrajinskih vojnika koji su koncentrisani na liniji razgraničenja sa Donjeckom i Luganskom narodnom republikom dobiti naređenje da započnu vojna dejstva ili će tu početi neke provokacije – upozorava politikolog.
Ambasada Rusije u Kijevu nastavlja normalno da radi, iako je Zapad ranije plasirao glasine o evakuaciji ruskih diplomata iz Kijeva, što je Moskva negirala.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
