Ministarstvo pravde Velike Britanije potvrdilo je da su Krstića u 11.30 napala trojica zatvorenika, a da je on posle ukazane pomoći u civilnoj bolnici vražen u zatvor.
Njega su napala trojica zatvorenika muslimana i nanela mu povrede po glavi i vratu. Napadači, za koje se ne zna da li su takođe iz bivše Jugoslavije, upali su u ćeliju bivšeg generala Vojske Republike Srpske i počeli da ga tuku.
Zatvorski čuvari, kako tvrdi Tanjugov izvor, nisu imali nikakve nagoveštaje da bi do ovakvog incidenta moglo da dođe.
Advokat generala Radislava Krstića, Tomislav Višnjić najavio je neposredno posle incidenta da će branitelji tražiti prijem kod predsednika Haškog tribunala Patrika Robinsona povodom napada na njihovog klijenta. Višnjić je Tanjugu rekao da je napad na generala Krstića bio predvidiv i da je njegov klijent o tome u nekoliko navrata obaveštavao sudiju Robinsona.
Prema njegovim rečima, Krstić je u taj zatvor prebačen pre nekoliko meseci, a već mu je više puta prećeno i tretman je, kako je rekao, prema njemu bio izuzetno loš.
"Ovo je greška britanskog Ministarstva pravde i bezbednosnog sistema u zatvoru i nadležni duboko treba da se zamisle da li general Krstić treba da nastavi da služi kaznu u tom zatvoru. Britanske vlasti nisu u stanju da generalu Krstiću obezede niti dostojanstveno niti bezbedno služenje zatvorske kazne ",
Mladen Đurković, zet generala Krstića je Tanjugu rekao da je porodica informaciju o napadu dobila oko 19 sati, kao i da im je rečeno da je on, posle ukazane pomoći u civilnoj bolnici, vraćen u zatvor.
"Iz naše ambasade u Londonu su nam rekli da je general dobio povrede po vratu i licu, kao i povrede po telu nanete tupim predmetom. Poslednji put smo se sa generalom čuli sinoć, u četvrtak, a poslednji put smo ga videli 22. aprila. Uslovi u kojima on služi kaznu nisu ljudski, kao ni prava koja general u tom zatvoru ima. Ovo nije bio prvi napad islamista, ali su u prethodnim takvim situacijama bezbednosne službe zatvora blagovremeno reagovale".
General Krstić bio je komandant Drinskog korpusa Vojske RS, a po haškoj poternici uhapšen je decembra 1998. Prvostepeno je bio osuđen za genocid u Srebrenici, na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promenjena, na pomaganje u genocidu, i skraćena na 35 godina robije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
