Koliko će ruska taktika iscrpljivanja Ukrajine imati uspeha?

Dolaskom Andreja Belousova na čelo Ministarstva odbrane mnogi smatraju da će Rusija intenzivirati taktiku iscrpljivanja Ukrajine kako bi joj, u krajnjoj liniji, slomila otpor.

Vest je potresla Rusku Federaciju i šokirala svet. Tako bi se mogla opisati smena ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i imenovanje novog čoveka na, kako se sada čini, najvažnije mesto u ruskoj nomenklaturi vlasti. Jer, koja je funkcija, sada dok Rusija vodi dugi i krvavi rat u Ukrajini, važnija od mesta ministra odbrane?

Andrej Belousov, pišu svi važniji svetski mediji, ekonomista je po struci i životnom opredeljenju, a razlozi zbog kojih se ruski predsednik Vladimir Putin odlučio baš njega da imenuje na tako važnu državnu funkciju ostaju još uvek nedovoljno jasni.

Zapadni analitičari, listom, pišu da je to za Rusiju „strateški dobar potez“ i da će sa Belousovim Rusija biti u stanju da nastavi da voditi dugi iscrpljujući rat.

U svojoj analizi pisac i novinar Mansur Mirovaljev ovaj Putinov potez objasnio je na sledeći način: „U poslednje dve godine pomogao je u ublažavanju posledica sankcija koje je Zapad uveo Moskvi posle invazije na Ukrajinu. Nakon što je pokazala neočekivanu otpornost na sankcije, ruska ekonomija prebacila se na ratno stanje, sa vojnim fabrikama koje rade u smenama i usmeravajući milijarde dolara na novo oružje i izdvajanja vojnicima i njihovim porodicama.“

Kreator „putinomanije“

I do sada je Belousov igrao važnu ulogu u Putinovoj invaziju na Ukrajinu, pa Mirovaljev piše kako je bio jedan od ključnih ljudi u kreiranju „putinomanije“.

Belousov će imati jedan ključni zadatak na novoj funkciji, a to je povećanje količine i brzine proizvodnje municije, projektila, bespilotnih letelica, borbenih vozila, artiljerije, sistema protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja za ofanzivne operacije u Ukrajini i domaću protivvazdušnu odbranu u Rusiji i okupiranim ukrajinskim regionima.

Politički analitičar Denis Avdagić smatra da smena Šojgua zapravo nije tektonski poremećaj u Putinovom ratnom kabinetu, nego način da se jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika zapravo nagradi za dugogodišnju lojalnost.

– Nije ni Šojgu vojno obrazovan, ako će se tako gledati. S druge strane, ovo sklanjanje kako su to predstavili, nije nikakvo sklanjanje ili smena, kako kažu. Ovo je unapređivanje samog Šojgua, zapravo „sklanjanje“ njegove odgovornosti za rat u Ukrajini jer se radi o jednom od najbližih suradnika Putina. Prema tome, jasno je da je Putinu stalo da sačuva njegov ugled – kaže Avdagić.

Smatra da je i poslednja ofanziva koju Rusija sprovodi u rejonu Harkiva zapravo akcija kojom želi da se stvori imidž Šojgua kao uspešnog političara i vojnog stratega.

Odlazak Šojgua uz „big bang“

– Ovo što vidimo i što posmatamo, ovo ofanzivno delovanje u Ukrajini, to je nekakav odlazak uz big bang Šojgua, tako da se ostavi reputaciju uspeha na samom kraju, a slično će vjerovatno postupiti i novi ministar. Oni su u, to se tako kaže, ratnoj ekonomiji. U tom smislu svi će reći da je ovo baš i upravo smisleno i dobro – kaže Avdagić i dodaje:

– Dosta bitno jeste da je ministarstvo, kao takvo, uvek primarno politička institucija, a ne vojna. Postoji štab koji rukovodi samom vojskom, a uz Putina zapravo nema potrebe za većeg šefa u toj državi, koji želi sve da kontroliše i uopšte ne sumnjam da ima svakodnevne brifinge i imputira svoje ideje u kontekstu rata.

Što se tiče narativa po kojem će ekonomista ustrojiti ministarstvo odbrane i ekonomiju da slomi ukrajinsku odbranu, Avdagić smatra da analitičari precenjuju domet novog imenovanja i da će to verovatno biti još jedna u nizu „propalih ili nerealizovanih ruskih strategija“

– Ne treba na to uopšte tako plitko gledati. Naravno, mislim da to jeste jedan od planova. Međutim, ono što je sigurno dosta bitno Rusiji jeste to što je i njihova vojna proizvodnja u jednom trenutku zakazala i praktično oni su se u opremanju dosta morali da se oslone na saradnju sa Iranom, Sevenom Korejom, Kinom.

Za kraj potencira jednu veoma važnu stvar, koju izgleda mnogi politički i vojni analitičari zanemaruju u svojim analizama. Taktika iscrpljivanja je dvosmerna, što znači da dok trpi Ukrajina istovremeno trpi i Rusija.

– Drugim rečima, ono što je njima bitno jeste da moraju da održavati pritisak ako ništa drugo do izbora u SAD, a ako ne dođe onaj koji je željen, Tramp naravno, nisam siguran kako onda mogu da usmere napore na iscrpljivanju Ukrajine, jer zašto bi onda pomoć zapada prema Ukrajini prestala? – navodi analitičar.

– Naravno, u Ukrajini ima i drugih izazova. Vidimo da je zasićenost ratom ipak nastupila i nisu toliko motivisani ni entuzijastični kako su bili 2022, ali taktika iscrpljivanja s ruske strane ima još jedan problem, a to je da oni istovremeno i sebe iscrpljuju i to ne treba zaboraviti – zaključuje Avdagić.