Koje zemlje bi mogle da prežive nuklearni rat između SAD i Rusije?

Koje zemlje bi mogle da prežive nuklearni rat između SAD i Rusije? Naučnici u najnovijem istraživanju odgovaraju da stanovništvo Argentine i Australije možda ima najveće šanse.

Ova najdetaljnija analiza efekata tzv. nuklearne zime pokazala je da bi daleko više ljudi moglo da umre od indirektnih posledica nuklearnog rata nego od direktnih posledica nuklearnih eksplozija.

Tako bi, na primer, u godinama neposredno posle nuklearnog sukoba, pet milijardi ljudi moglo da umre od gladi izazvane prašinom u atmosferi, koja bi blokirala sunčevu svetlost, što bi verovatno daleko nadmašilo žrtve izazvane samim smrtonosnim eksplozijama, navodi nova studija, prenosi Jutarnji list, pozivajući se na Blumberg.

Analiza Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju fokusirala se na efekte smanjene sunčeve svetlosti i temperature na poljoprivredu koja bi usledila nakon nuklearnih napada.

– Svi razumeju da bi direktni efekti nuklearnog rata bili strašni, kao što smo videli u Hirošimi i Nagasakiju. Naš rad pokazuje da bi deset puta više ljudi moglo da umre u ostatku sveta zbog uticaja na klimu i poljoprivredu – rekao je jedan od autora studije, Alan Robok za izdanje „Nature Food“, u kojem je rad objavljen.

Čak i manji nuklearni sukob bi ubio više od milijardu ljudi

Čak i relativno manji sukob između nuklearnih sila Indije i Pakistana mogao bi izgladnjivati više od milijardu ljudi zbog propadanja useva, većinom u zemljama daleko od samog sukoba. Samo eksplozije nuklearnog oružja mogle bi da dovedu do smrti od 50 do 100 miliona ljudi.

Lokalni sukob između Indije i Pakistana izazvao bi pad prinosa za oko 7 odsto u roku od pet godina, sugeriše studija, dok bi američko-ruski rat prouzrokovao pad proizvodnje za 90 odsto u roku od tri do četiri godine.

– Prvi put smo bili u mogućnosti da koristimo moderne klimatske i modele useva da kvantifikujemo uticaje za svaku zemlju na osnovu njihove ishrane, koliko uvoze i izvoze, i koliko bi se klima promenila i uticala na svaki usev posebno. Da li bi bilo hrane? U većini zemalja odgovor je – ni blizu dovoljno – rekao je Robok.

U većini zemalja došlo je do smanjenja unosa kalorija za najmanje 90 odsto. Razlog zašto je nekoliko zemalja, poput Australije i Argentine, kao i delova centralne Afrike, uspelo da održi unos kalorija je taj što ove zemlje već uzgajaju tvrđe useve, poput pšenice, u velikim količinama i nemaju veliku populaciju. Međutim, verovatno bi se suočili i sa nekim problemima koji nisu ni razmatrani u studiji.

„Pretnja nuklearnim oružjem je pretnja bombaša samoubice“

Neke odvojene studije su pokazale da se masovno gladovanje može sprečiti pravilnim planiranjem. Planovi su uključivali uzgoj pečuraka, morskih algi i algi u uslovima slabe sunčeve svetlosti. Međutim, brzo postavljanje plastenika koji bi se koristili za uzgoj dok se prašina iz atmosfere ne razbistri bilo bi moguće samo ako bi se zemlje za to pripremile.

Robok veruje da čak i ako se u takve planove ulaže, ovo samo po sebi predstavlja opasnost jer će ljudi upotrebu nuklearnog oružja videti kao manji rizik nego što se ranije mislilo. „Ako se pripremite za to i mislite da možete preživeti nuklearni rat, mislim da se povećava verovatnoća nuklearnog rata“.

– Pretnja upotrebom nuklearnog oružja za odvraćanje napada je pretnja bombaša samoubice. Jer ako ga upotrebite, svi u vašoj zemlji će umreti od gladi – rekao je Robok.

Studija je objavljena nakon što se pojavila opasnost od sukoba između SAD i Rusije pošto je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je u aprilu da postoji „ozbiljan“ rizik od nuklearnog rata.

„Podaci nam govore jednu stvar“, kaže Robok. „Moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi“, zaključio je on.