Bivši američki predsednik Bil Klinton izrazio je žaljenje zbog svoje uloge u postizanju sporazuma između Moskve, Kijeva i Vašingtona 1994. godine koji je doveo do toga da se Ukrajina odrekne nuklearnog oružja koje je preostalo na njenoj teritoriji posle raspada Sovjetskog Saveza.
U intervjuu za irski nacionalni javni servis RTE Bil Klinton (76), koji je bio predsednik SAD u dva mandata od 1993. do 2001. godine, kaže da Rusija ne bi krenula u osvajanja teritorije 2014. i 2022. godine da je Ukrajina imala atomsko oružje.
– Osećam ličnu odgovornost, jer sam ih tada naterao (Ukrajinu) da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja – rekao je Klinton.
Posle raspada Sovjetskog saveza nuklearno oružje se zateklo na teritoriji četiri različite države – Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana i američka administracija je insistirala da se taj problem reši. Tokom decembarskog samita OEBS-a u Budimpešti 1994. godine potpisan je memorandum, kojim su se Belorusija, Ukrajina i Kazahstan odrekli svog dela sovjetskog atomskog oružja u korist Rusije, ali u zamenu za izvesne garancije od Ruske Federacije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i SAD.
Posle potpisivanja memoranduma u Budimpešti kojem se Kijev protivio „Vol strit džornal“ je citirao tadašeg predsednika Ukrajine Leonida Kravčuka koji se požalio: „Ako Rusija sutra ode na Krim, niko neće podići obrvu“.
U razgovoru za Radio televiziju Irske Klinton je pojasnio da je iz ugla SAD bilo kratkovido što su tada pregovarali sa Moskvom da Rusije poštuje suverenitet i postojeće granice Ukrajine, jer je to obećanje prekrešno 2014. zauzimanjem Krima.
– Znao sam da Putin neće poštovati sporazum koji je predsednik Boris Jeljcin sklopio da se Rusija nikada ne meša u teritorijalne granice Ukrajine. Ukrajina se pribojavala da ostane bez tog oružja, jer su smatrali da je to jedina stvar koja ih štiti od ekspanzionističke Rusije. I kada mu je to bilo zgodno predsednik Putin je prekršio dogovor i prvo zauzeo Krim. I osećam se užasno zbog toga, jer je Ukrajina veoma važna zemlja – rekao je Klinton i dodao da SAD i Evropa treba da nastave da podržavaju Kijev.
Sajmon Majls, docent na Sanfordskoj školi javne politike Univerziteta Djuk i istoričar američko-sovjetskih odnosa za „Biznis insajder“ kaže da bi Rusija bez Budimpeštanskog memoranduma dvaput razmišljala pre nego što bi se odlučila da krene u pohod na Ukrajinu.
– Nuklearno naoružana Ukrajina uživala bi visoko poverenje i teritorijalni integritet. I ovu invaziju, po svojoj prilici, ne bismo gledali – kaže Majls.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
