Nakon dolaska nove administracije u Belu kuću, iz arhive političkih odnosa dve velike zemlje i svetske sile je izvučen opis susreta kineskog vođe Si Đinpinga i novog američkog predsednika Džozefa Bajdena iz 2013. godine. Američki političar je tada bio potpredsednik, a njihov susret protekao je u srdačnoj atmosferi. Ocene posmatrača su bile da su se dvojica sagovornika tada dobro razumela, ma šta to značilo.
Sada se Bajden vratio na veliku scenu kao šef Bele kuće, ali i kao naslednik Donalda Trampa koji je najozbiljnije zaigrao na kartu što snažnijeg suzbijanja rasta uticaja Kine u svetu i njene ekonomske snage. Pokušao je da raznim preprekama smanji američki deficit u trgovinskoj razmeni s Kinom, ali je otišao pre nego što je bio merljiv rezultat takve njegove politike.
Tramp je sipao optužbe na račun vlasti u Pekingu. COVID-19 je za njega bio kineski virus koji je izazvao pandemiju, a za sajber napade na američke institucije optuživao je uglavnom kineske vojne hakere da bi se ipak sve svelo na tek započeto „peglanje“ kineske nadmoći u izvoznim poslovima sa SAD. Obe strane su u tom trgovinskom ratu koristile carine kao oružje.
Ipak, Kina je uprkos takvim napadima iz Vašingtona uspela da se vine do pozicije druge ekonomske sile sveta, odmah iza Amerike. Kineska novinska agencija je silazak Trampa ispratila jezgrovitom porukom „Dobro je da smo ga se rešili!“ Zanimljivo je da su samo nekoliko minuta po isteku mandata američkog predsednika u Pekingu objavili uvođenje sankcija šefu američke diplomatije Majku Pompeu i još 27 političara iz odlazeće republikanske garniture.
Istovremeno su Bajdenu poslali srdačne čestitke i odmah pohvalili njegovu odluku da vrati SAD u članstvo Svetske zdravstvene organizacije. Ipak, državni mediji u Pekingu ocenjuju sve ovo kao preuranjeno i na novu postavu u Beloj kući gledaju podozrivo i uzdržano.
Na početku ovog teksta pomenuti susret iz 2013. godine i to što je Bajden tada Sija nazvao „prijateljem“ danas nije više merilo odnosa dve zemlje, a bitka će se dalje voditi oko privlačenja Evropske unije na jednu ili drugu stranu. Kinezi su je „vezali“ za sebe velikim investicionim sporazumom, ali bi Bajden uskoro mogao da pohita preko Atlantika i pokuša da izvuče Evropljane iz kineskog zagrljaja.
Problem Ujgura?
Peking se nada da Bajden neće nastaviti Trampovu politiku mešanja u unutrašnje stvari Kine poput optužbi na račun logora za Ujgure. Loš znak je izjava novog šefa Stejt departmenta Entonija Blinkena da je pritisak na pripadnike ove muslinaske manjine – genocid. Nova ekipa u Vašingtonu osuđivala je i brutalno postupanje kineskih vlasti prema demonstrantima u Hongkongu.
Izvoze sistem
Mnoge zemlje u razvoju dive se kineskom sistemu koji je mešavina kapitalističkog stremljenja ka maksimumu i autoritarnog političkog stila, a baš taj model Peking bi rado da „izvozi“ po svetu, dodajući mu i potvrdu uspešnosti kakva je bila očuvanje privrede u doba pandemije.
Vojničko rvanje
Kina je poslednjih godina naglo izrasla i u veoma snažnu vojnu silu čime uveliko ugrožava američke globalne interese. Bajden je na inauguraciji obećavao da će vratiti zemlju na poziciju broj jedan, ali bi Peking lako mogao da mu pomrsi račune u Jugoistočnoj Aziji koju smatra svojim dvorištem, posebno kada je reč o pomorskom odmeravanju snaga sa SAD.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
