Nemački kancelar Friedrih Merc izazvao je snažne reakcije javnosti nakon što je podržao inicijativu jednog krila svoje stranke CDU za ukidanje zakonskog prava na rad sa skraćenim radnim vremenom. Merc ovu meru predstavlja kao nužan korak za očuvanje nemačkog ekonomskog prosperiteta, tvrdeći da savremeni koncepti poput četvorodnevne radne nedelje i naglašene ravnoteže između posla i privatnog života nisu održivi u uslovima globalne konkurencije.
Govoreći o produktivnosti, kancelar je naveo da Nemci u proseku rade 1.334 sata godišnje, znatno manje od radnika u Švajcarskoj, koji godišnje provedu na poslu gotovo 200 sati više. Prema njegovim rečima, Nemačka sebi ne može da priušti „manje rada“, ako želi da ostane ekonomski snažna. Kritičari međutim, upozoravaju da ovakva poređenja zanemaruju činjenicu da je nemačka produktivnost po satu među najvišima u Evropi, te da se odgovornost za strukturne probleme prebacuje direktno na radnike.
Merc, koji je na čelo vlade došao posle politički nestabilnih izbora 2025. godine, već je poznat po oštrim izjavama o radnoj etici, bolovanjima i kako navodi, „lifestyle“ izborima zaposlenih. Sada otvoreno podržava ideju izmene Zakona o radnom vremenu, prema kojoj bi pravo na skraćeno radno vreme bilo zamenjeno obavezom dobijanja posebne saglasnosti poslodavca. Ovakav pristup dolazi u trenutku kada čak 41% zaposlenih u Nemačkoj koristi neki oblik skraćenog rada, najčešće žene koje usklađuju posao sa brigom o deci i starijim članovima porodice.
Reakcije su oštre i dolaze sa više strana. Sindikati i leva opozicija upozoravaju da bi ovakve mere mogle ugroziti zdravlje radnika i porodični život, dok pojedini glasovi unutar same CDU priznaju da ukidanje skraćenog radnog vremena ne rešava ključne izazove, poput odlaska u penziju generacije „baby boomera“ i hroničnog nedostatka kvalifikovane radne snage. Ekonomski instituti, uključujući „IW Köln“, umesto produženja radnog vremena predlažu poreske reforme i bolje podsticaje za puno zaposlenje.
Debata je dodatno zaoštrena Mercovim istupom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je ponovio da Nemci rade „manje nego Švajcarci“, što su kritičari ocenili kao pojednostavljivanje složenog problema i ignorisanje sistemskih slabosti od visokih poreza do nedovoljne podrške porodicama.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Predlog Fridriha Merca o ukidanju prava na skraćeno radno vreme deluje kao pokušaj da se teret ekonomskih izazova prebaci na leđa radnika. U zemlji poput Nemačke, gde su ravnoteža između posla i života, kao i socijalna sigurnost, decenijama bili temelj stabilnosti, ovakav pristup vodi većoj iscrpljenosti i produbljivanju nejednakosti. Umesto ulaganja u inovacije, porodice i održiv razvoj, bira se stari model koji dugoročno podriva društvenu stabilnost.
Piše: Nina Stojanović
