U Parizu sa zanimanjem posmatraju nemačku predizbornu kampanju. Za francusku Vladu i predsednika Emanuela Makrona postoje i dobri i loši scenariji – ali ne žele da se izjasne o tome koga preferiraju.
Francuski državni vrh je u više navrata dao do znanja da ne želi da se meša u nemačku predizbornu kampanju. Francuski predsednik Emanuel Makron je to pokazao ove sedmice kada su mu u posetu došli kancelarski kandidati Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Armin Lašet i Olaf Šolc. Macron se vidno trudio da pred medijima sakrije koji mu je od dva kandidata simpatičniji.
– U principu francuska Vlada i kod jednog i kod drugog kandidata vidi prednosti i mane – kaže Paskal Tibo, berlinski dopisnik Radio France Internationale.
U Parizu poručuju da se izbori u Nemačkoj tiču ne samo Nemačke nego i ostatka Evrope.
Svi kandidati prihvatljivi
Na prvi pogled EU partneri mogu odahnuti kad su u pitanju kandidati na nemačkim izborima. I Lašet i Šolc, kao i kandidatkinja Zelenih Analena Berbok, važe kao izuzetno proevropski političari. No uz svakog od ovih kandidata se vežu različita očekivanja.
Analitičari kao i krugovi bliski francuskoj Vladi se slažu u oceni da bi Makron u Šolcu i Berbok imao partnere koji bi ga podržali u meri reformisanja pakta stabilnosti i ekonomskog rasta EU kao i u težnji ka socijalnoj uniji. Jer i SPD i Zeleni, za razliku od Unije CDU/CSU žele da podrže ideju pojačanja investicija posle pandemije dok Unija stremi uravnoteženom budžetu.
Šolc je posle posete Parizu naglasio da, kao i francuski predsednik, teži pojačanom suverenitetu EU i to i na ekonmrskom i tehnološkom planu.
No, kao i njegovi demohrišćanski prethodnici Konrad Adenauer i Helmut Kol, Lašet uživa prednost zbog činjenice da je iz Porajnja a time automatski bliži Francuskoj ne samo geografski nego i tradicijom. „Bliskost Francuskoj je gotovo biološki predodređena“, smatra Tibo. Osim toga, Lašet je odavno kritikovao suzdržanost Berlina u odnosu na reformske ideje iz Pariza.
Lašet takođe važi za pobornika jačanja EU kao industrijske sile pa je u Parizu predložio pokretanje nemačko-francuske inicijative u borbi protiv terorizma. U Parizu se na demohrišćane gleda kao na pouzdane partnere kada su u pitanju, za Francusku vrlo važni, projekti vezani uz vojnu industriju.
No dok sa strankama koje će najverovatnije formirati buduću vladu Francuzi nemaju preteranih briga, problematičnije je sa strankama s kojima će Unija ili SPD morati u koaliciju, što je već sad izvesno.
– Sa Zelenima je problem pre svega s projektima na polju vojne industrije. Šef liberala Lindner je za Pariz takođe problem zbog njegovog tvrdokornog stava kada je u pitanju EU finansijska politika – smatra Jana Puglierin iz Evropskog saveta za spoljnu politiku (ECFR).
Još jedna horor-vizija muči Pariz: ponavljanje scenarija s posljednjih izbora kada je Nemačka, a i Evropa čekala gotovo pola godina na formiranje nove vlade.
– Nama je potreban nemački partner – kaže jedan francuski diplomata ukazujući i na činjenicu da Francuska početkom sledeće godine preuzima predsedavnje Evropskim savetom i da su mnogi projekti već dogovoreni s Nemačkom.
Neki analitičari pak primećuju da bi Makronu možda i odgovarali dugotrajni koalicioni pregovori koji bi potrajali do aprila sledeće godine kada se u Francuskoj održavaju predsednički izbori. Tako bi Makron imao podršku iz Berlina i jednu poznatu sagovornicu – Angelu Merkel koja, iako je najavila da se nakon izbora povlači iz politike, na vlasti ostaje sve dok njenu funkciju ne preuzme predsednik jedne funkcionalne nemačke Vlade.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
