Kako se Francuzi bore sa separatizmom

Pokret za nezavisnost Nove Kaledonije odbacio je danas ishod referenduma u ​​nedelju.

Na referendumu je većina odlučila da ostane deo francuske teritorije, ali je više od polovine registrovanih birača bilo uzdržano.

Saopštenje ukazuje da Pariz i dalje ne uspeva da reši decenijama star sukob oko dekolonizacije pacifičkog arhipelaga, iako su tri uzastopna referenduma od 2018. godine odbacila nezavisnost te teritorije.

Na referendum je izašlo manje od polovine stanovništva.

Rezultati referenduma u ​​nedelju pokazali su da je 96 odsto onih koji su glasali protiv nezavisnosti, dok je 56 odsto bilo uzdržano jer je autohtono stanovništvo Kanaka, koje se zalaže za nezavisnost, bojkotovalo glasanje.

„Zagovornici nezavisnosti… ne priznaju legitimitet i validnost ovog glasanja, koji im je oduzet“, navodi se u zajedničkom saopštenju nekoliko separatističkih grupa.

Grupe su ranije pozivale na bojkot glasanja.

Francuska je odbila zahtev za odlaganje referenduma

Predsednik Emanuel Makron je u nedelju izrazio francuski „ponos“ jer je teritorija „slobodno“ odlučila da ostane pod vlašću Francuske.

– Pariz će obnoviti obećanje i zaštititi teritoriju koja se nalazi oko 1.400 kilometara od australijske obale – dodao je on.

Tenzije su porasle nakon što je Francuska odbila zahtev za odlaganje referenduma kako bi se obezbedio period žalosti nakon porasta zaraze koronavirusom u septembru.

– Put dijaloga prekinula je tvrdoglavost francuske vlade, koja nije mogla da pomiri svoje geostrateške interese na Pacifiku sa posvećenošću dekolonizaciji naše zemlje – ocenili su zagovornici nezavisnosti.

Pandemija koronavirusa je poslednjih meseci zaoštrila odnose između Pariza i njegovih prekomorskih teritorija, posebno u Gvadalupu i Martiniku na Karibima.

Nova Kaledonija je četvrti najveći proizvođač nikla u svetu, a kontrola rudarskih resursa te teritorije je osetljivo pitanje.

Operacija prodaje nikla koju je Vale SA pokušala da izvede dovela je do nemira prošle godine.