Kako je propao atentat? Škotski plaćenik bio unajmljen da ubije Eskobara

Tim britanskih plaćenika, predvođen Škotlanđaninom Piterom Mekalisom, 1989. se bio zaputio u kriminalno carstvo najopasnijeg čoveka na svetu u nameri da ga ubije.

Pablo Eskobar je bio vođa narkokartela Medeljin u Kolumbiji i jedan od najbogatijih zlikovaca u istoriji.

Bio je najveći proizvođač i distributer kokaina u svetu, odgovoran za čak 80 odsto svetske trgovine drogom u to vreme.

Mekalisa, bivšeg operativca specijalnih snaga britanske armije (SAS), angažovao je suparnički kolumbijski kartel da likvidira Eskobara.

Novi dokumentarni film „Killing Escobar“ govori o tome kako je ta misija na kraju propala i o njenom glavnom akteru.

Reditelj Dejvid Vitni kazao je da je Mekalis, koji je rođen u Glazgovu 1942. godine, „kompleksan čovek“ koji je imao mnogo „unutrašnjih previranja“.

Odrastao je u Ridriju – na periferiji najvećeg škotskog grada – i u senci njegovog zloglasnog zatvora Barlini, gde je robijao njegov otac – „veoma žestok i nasilan čovek“.

Mekalis, koji sada ima 78 godina, u filmu kaže: „Vojska me je obučavala za ubijanje, ali je borbeni instinkt došao iz Glazgova.“

Ispričao je da je sa 17 godina otišao od kuće i pošao u vojsku kako bi pronašao način da kanališe agresiju.

Priključio se padobranskom puku i postao član elitnog 22 puka SAS-a.

Sa SAS-om je služio na Borneu, gdje je učestovao u okrutnim borbama u džungli, pre nego što je napustio britansku vojsku 1969. godine. Tu odluku opisuje kao najgoru stvar koju je ikada učinio.

Prelazio je sa posla na posao jer se „nije uklapao“. Kaže da se osećao izgubljeno i da se njegova agresija pogoršala do te mere da je poslat u zatvor zbog napada na devojku.

Po oslobađanju, Mekalis je pokušao da vrati uzbuđenje vojne karijere i našao je akciju kao „plaćenik“ u Angolskom građanskom ratu i kasnije u Rodeziji (današnji Zimbabve), kao i u Južnoj Africi.

Borio se protiv narkobosova u Kolumbiji, obučavao telohranitelje u Moskvi i učestvovao u bezbednosnim operacijama u Alžiru i Iraku.

U Angoli je 1976. upoznao Dejva Tomkinsa, koji nije bio redovni vojnik, ali je znao kako da sklapa dogovore i isporučuje oružje. Postali su dobri prijatelji i Tomkins je bio taj koji je prišao Mekalisu u vezi sa misijom atentata na Eskobara.

Horhe Salsedo iz suparničke kolumbijske narkobande kartela Kali, koordinirao je napad i želio je da Tomkins regrutuje tim koji će ga izvesti.

Mekalis je bio prva osoba koju je pitao, navodi BBC.

„Od vas neće tražiti da izvršite atentat na Pabla Eskobara ako nemate pravo iskustvo“, rekao je Mekalis.

„Nisam imao nikakvu moralnu dilemu. Nikada na to nisam gledao kao na ubistvo, nego kao na metu“, rekao je.

Kartel Kali je bio ubeđen da bi Eskobar mogao biti ubijen kada pođe na svoj luksuzni ranč Hacijenda Napulj.

Ogromno imanje obuhvatalo je zoološki vrt pun egzotičnih životinja, kolekciju starih i luksuznih automobila, privatni aerodrom i arenu za bikove.

Mekalis je preletio ranč da bi osmotrio teren i složio se da je to moguće izvesti. Tomkins je regrutovao tim od 12 plaćenika, ljudi sa kojima je ranije radio ili koji su mu preporučeni.

Horhe Salsedo im je pomogao da prođu carinu, a kartel Kali je platio njihov boravak.

Svaki plaćenik je dobijao pet hiljada dolara mjesečno plus plaćene troškove, ali je Tomkins dobijao hiljadu dolara dnevno.

U početku su boravili u gradu Kali, ali je postojala opasnost da privuku previše pažnje pa su se preselili na ranč na selu gde im je obezbeđena velika količina oružja.

„Bilo je kao za Božić. Imali smo sve što je potrebno od oružja“, ispričao je Mekalis.

Plaćenici su naporno trenirali za planiranu misiju, ali samo su Tomkins i Mekalis znali ko je meta.

Pre nego što je rečeno ostalima, jedan iz grupe je odustao i dozvoljeno mu je da ide kući. On je svoju priču prodao novinama, ali nije otkrio imena niti detalje operacije.

Kako se napad približavao, muškarci su obuku nastavili u džungli kako bi mogli da vežbaju sa oružjem i bombama, a da ih niko ne čuje.

Plan napada je obuhvatao dva helikoptera koji uleću u kompleks Hacijende Napulj, dok plaćenici probijaju put kroz Eskobarovo masovno obezbeđenje da ubiju narkobosa i donesu njegovu glavu kao trofej.

Kada su od jednog doušnika saznali da je Eskobar na ranču, krenuli su ka meti.

Međutim, do tog napada nije došlo.

Helikopter u kojem su bili Mekalis i Tomkins srušio se dok je leteo nisko kroz oblake iznad Anda i pilot je stradao.

Ostali su preživeli, ali je Mekalis bio previše teško povređen da bi sišao sa planine.

Ležao je tri dana u teškim bolovima dok nije spasen.

Eskobar je čuo za plan napada i poslao svoje ljude na planinu da ih pronađu.

„Da me je Pablo uhvatio, čekala bi me duga i bolna smrt“, rekao je Mekalis. Umesto toga, pobegao je i pokušao da ispuni obećanja koja je dao bogu dok je ležao na planini.

Mekalis, koji je svoje bogato životno iskustvo opisao u nekoliko knjiga, priznaje da je bio „prljav, ništavilo, ološ“ i shvatio je da se mora promeniti.

Međutim, nije se kajao zbog akcija u ratnim zonama, nego zato što je bio loš suprug i otac.

„Imam užasno puno stvari zbog kojih žalim, i nijedna se ne odnosi na vojnu karijeru“, kaže Mekalis, koji je razveden i ima troje dece.

Ističe da je sa 78 godina konačno pronašao mir.

Pablo Eskobar je ubijen 1993. u razmeni vatre sa policijskim snagama u rodnom Medeljinu.