Ima li Teheran dovoljno uranijuma za bojevu glavu?

Na „ponudu” Džozefa Bajdena da će Vašington ukinuti sankcije tek kada Iran bude prestao da obogaćuje uranijum, Ali Hamnei je kratko rekao: „Postamerička era je počela”.

Iranski nuklearni sporazum bio je „na aparatima” i pre nego što je Teheran posle ubistva iranskog vojnog komandanta Kasema Solejmanija poručio da započinje proces obogaćivanja uranijuma preko dogovorene granice. A nakon poruka koje su u nedelju „razmenili” ajatolah Ali Hamnei i Džo Bajden, čini se da neće biti lako udahnuti novi život istorijskom dogovoru koji su pet članica SB UN i Nemačka 2015. godine sklopile s Iranom.

Kritikujući Trampa zato što je napustio nuklearni sporazum, Bajden je obećao da će vratiti SAD u dogovor, ali pod svojim uslovima. Na „ponudu” američkog predsednika da će Vašington ukinuti sankcije tek kad Iran bude prestao da obogaćuje uranijum, iranski vrhovni lider je na „Tviteru” kratko prokomentarisao: „Postamerička era je počela”.

Samo dan pošto je „Volstrit džornal” napisao da su inspektori UN ipak pronašli tragove radioaktivnog materijala koji upućuju da bi Iran mogao započeti rad na nuklearnom oružju, ajatolah Ali Hamnei pozvao je SAD da ukinu sve sankcije njegovoj zemlji ako žele da Teheran ponovo počne da poštuje obaveze iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa velikim silama.

Istog dana, u razgovoru za Si-Bi-Es, upitan da li će SAD prvo ukinuti sankcije kako bi se Teheran vratio za pregovarački sto, Bajden je kratko odgovorio: „Ne”. Na dodatno pitanje – mora li Iran prvo da obustavi proces obogaćivanja uranijuma – američki predsednik je samo klimnuo glavom.

Bajden je ovim odgovorom ostavio nedoumicu, jer, prema „Zajedničkom sveobuhvatnom planu delovanja” (JCPOA), Teheranu je bilo dozvoljeno obogaćivanje uranijuma do nivoa od 3,67 odsto. Jedan visoki američki zvaničnik za Rojters je naknadno pojasnio da predsednik nije mislio da Iran mora potpuno da prestane s obogaćivanjem uranijuma, već samo da ne prelazi granicu utvrđenu sporazumom, pre nego što dve strane započnu razgovore.

Iran je počeo da postepeno sve više krši nuklearni sporazum, zbog Trampove takozvane politike maksimalnog pritiska na Teheran, koja je podrazumevala i dodatne sankcije. Iranske vlasti su u januaru saopštile da su obnovile postupak obogaćivanja uranijuma od 20 odsto u svom podzemnom nuklearnom postrojenju „Fordau”, što je znatno iznad dozvoljene granice, ali daleko manje od 90 odsto – što bi omogućilo izradu atomskog oružja. Ovakva odluka, koja je značila kršenje dogovora, bila je direktno podstaknuta ubistvom glavnog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizada krajem novembra prošle godine. Iranski parlament je ubrzo posle atentata na Fahrizada usvojio zakon kojim zabranjuje pristup inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Dodatnu glavobolju za Zapad predstavlja i saznanje da je započeto instaliranje opreme za proizvodnju uranijuma u obliku metala, što su ključne komponente nuklearnih bojevih glava. Teheran opravdava ove poteze i poručuje da oni lako mogu biti poništeni – pod uslovom da se prvo ukinu sankcije.

U igri nerava – ko će prvi trepnuti pre nego što se sedne za sto – i Vašington i Teheran očito podižu ulog. Pre nego što je prošlog petka američki državni sekretar Entoni Blinken na virtuelnom sastanku razgovarao sa svojim britanskim, francuskim i nemačkim kolegama o tome kako da oživi sporazum, izjavio je da Iran za nekoliko meseci može da napravi dovoljno materijala za izradu atomskog oružja. A taj vremenski okvir, po njegovom mišljenju, može da se skrati i na nekoliko nedelja ukoliko Iran i dalje nastavi da krši dogovor.

S druge strane, šef iranske diplomatije upozorava. „Što više Amerika odugovlači, to će više izgubiti. Izgleda da Bajdenova administracija ne želi da se oslobodi Trampovog neuspelog nasleđa”, poručuje Muhamed Džavad Zarif u intervjuu za teheranski dnevnik „Hamšahri”.

Zarif zato poziva Vašington da se što pre vrati sporazumu, podsećajući na zakon koji je usvojen u parlamentu. Ukoliko američke sankcije ne budu ukinute do 21. februara, zakon obavezuje iransku vladu da ojača svoju nuklearnu poziciju.