Turska, zemlja sa oko 85 miliona ljudi, u nedelju, 14. maja, bira predsednika i parlament na izborima koji mnogi ocenjuju kao najneizvesnije u poslednjih 20 godina.
S jedne strane je Redžep Tajip Erdogan, aktuelni predsednik, koji u kontinuitetu vlada zemljom od 2002. godine, a s druge strane je Kemal Kiličdaroglu, kojem predizborne ankete daju blagu prednost, a koji je na čelu tzv. šestočlanog stola, saveza opozicionih stranaka.
Erdoan je na vlast došao kao osnivač umerene islamističke Stranke pravde i razvoja (AKP), dok je njegov izazivač Kiličdaroglu od 2007. godine na čelu Republikanske narodne stranke (CHP) i više je orijentisan prema kemalističkom sekularizmu.
Osim Erdogana i Kiličdaroglua, u trci su još dva kandidata, i to Muharem Ince i Sinan Ogan, međutim, oni i nemaju neke šanse, a analitičari smatraju da njihova kandidatura ide naruku samom Erdoganu.
Otvaranje prema Zapadu, a manje prema Rusiji
Inače, ove izbore, najneizvesnije u posednje dve decenije, po svemu sudeći odlučiće unutrašnja pitanja, i pored spoljnopolitičkih uspeha kojima se hvali Erdogan. Ekonomska nestabilnost, inflacija od preko 50 odsto, pad životnog standarda stanovništva, deo su onog što u ovom trenutku Erdoganu ne ide naruku.
Takođe, veliko je pitanje kako će glasati 11 provincija koje su nekada bile naklonjene Erdoganu, a koje je pogodio stravičan zemljotres u kojem je život izgubilo oko 50.000 ljudi. U tom području ljudi su ogorčeni i uglavnom nezadovoljni reakcijom države, a u svemu tome Kiličdaroglu vidi svoju šansu. Ipak, na kraju će odlučivati nijanse, a prevagu bi moglo da odnese i oko pet miliona mladih koji prvi put izlaze na izbore i koji osim za Erdoganovu ne znaju za drugu vlast.
Kiličdaroglu se u prethodnim mesecima nije ustručavao da postavi neka vrlo teška pitanja po Erdogana. Osim unutrašnjih pitanja o ekonomiji, devalvaciji lire, visokim cenama itd. opozicioni lider pokušava da nametne teme ljudskih prava, sirijskih izbeglica, odnosa prema Libiji, Grčkoj, Palestini itd, istovremeno najavljujući otvaranje prema Zapadu, a manje prema Rusiji, sa kojom već godinama unazad Erdogan njeguje više nego dobre odnose.
Ujedinili se islamisti, levičari, desničari…
Na ovim izborima koji se održavaju u nedelju prednost opozicije je i u tome što je na određeni način uspela da ujedini ono što su mnogi smatrali nemogućim. U šest partija opozicije koje podržavaju Kiličdaroglua su islamističke, levičarske, desničarske, nacionalne, a svima njima cilj je samo jedan, skloniti Erdogana sa političke scene i, kako mnogi vole da kažu, ujediniti duboko podeljenu zemlju.
Za razliku od Erdogana, koji je prilično autoritativan lider, Kiličdaroglu je umereniji, spremniji na kompromis i daleko više okrenut Zapadu, odnosno Evropskoj uniji, koja će mu biti jedan od spoljnopolitičkih ciljeva.
Važan geostrateški položaj Turske
Inače, Turska, koja se nalazi između Evrope i Bliskog istoka, ima jedan od najvažnijih geostrateških položaja na svetu. Ta činjenica omogućava joj da vodi prilično autonomnu politiku, što je Erdogan poslednjih godina i te kako koristio naglašavajući da je Turska oslobođena od ekonomskog i političkog ropstva.
Jedna od glavnih poruka Erdoganovog protivnika je i to što će, ukoliko pobedi, vratiti parlamentarni sistem, umesto predsedničkog, koji je Erdogan, da bi učvrstio svoju vlast, uveo još 2017. godine. Tom reformom iz 2017. godine Erdogan je znatno proširio i učvrstio svoju moć i danas praktično kontroliše i politiku, upravu i pravosuđe, i to, kako mnogi kažu, više od bilo kog turskog političara u poslednjih 100 godina.
Za razliku od predsedničkih izbora, parlamentarni izbori u zemlji predsedničkog sistema prate se sa manjim interesovanjem. Trenutno po anketama i Erdogan i Kiličdaroglu imaju po oko 30 procenata glasova, a ako nijedan od kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova birača, drugi krug održaće se 28. maja.
Ko je Redžep Tajip Erdogan?
Redžep Tajip Erdogan rođen je Rizi na severu Turske 1954. godine, a u Istanbul je došao 1967. godine, gde je diplomirao na Fakultetu za menadžment.
Gradonačelnik Istanbula postao je 1994. godine kao kandidat Stranke blagostanja, koju je kasnije, odnosno 1998. godine Ustavni sud zabranio.
Nakon toga Erdogan je pristupio Stranci vrline, koja je takođe kasnije zabranjena, a sam Erdogan bio je osuđen i za podsticanje verske mržnje i izrečena mu je kazna u trajanju od deset meseci, od kojih je 1999. godine odslužio četiri meseca.
Posle toga, 2001. godine Erdogan osniva Stranku pravde i razvoja (AKP) i ubrzo nakon toga postaje premijer Turske, a na čelu vlade bio je više od deset godina, posle čega je 2014. godine izabran za predsednika Turske.
Tri godine kasnije Erdogan je ustavnim referendumom učvrstio svoju moć ukinuvši parlamentarni sistem, a godinu dana kasnije osvojio je još jedan mandat.
Ko je Kemal Kiličdaroglu?
Kemal Kiličdaroglu rođen je 1948. godine u istočnoj Turskoj, a u Ankari je diplomirao na Akademiji ekonomskih i komercijalnih nauka. Nakon opštih izbora 2002. godine ušao je u parlament, a 2007. godine ponovo je izabran. Kiličdaroglu se nikada nije smatrao nekom velikom političkom nadom, ali je uspeo da se probije kao lider opozicije.
Ovaj lider smatra se borcem protiv korupcije, a u prethodnim godinama u nekoliko navrata napadao je članove AKP koji su posle njegovih izjava trpeli ozbiljne kritike javnosti. Nije se libio da neke od njih direktno optuži za kriminal i korupciju, iznoseći podatke o svemu tome.
Od 2007. godine Kiličdaroglu je lider Republikanske narodne stranke (CHP), a na predstojećim izborima protiv Erdogana imaće podršku gradonačelnika Istanbula i Ankare.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
