Gori Evropa!

Toplotna apokalipsa hara Evropom… Nacionalne meteorološke službe beleže rekordne temperature, ceo kontinent se znoji u nezapamćenim vrućinama koje su se sredinom protekle nedelje spustile na Balkan.

U zapadnoevropskim zemljama skala je prešla 40 stepeni Celzijusovih, a taj topao vazduh je, kako za „Vesti“ objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević, krenuo s afričkog kontineta i došao do velikih visina u geografskoj širini. Ukazuje da je isti toplotni talas je stigao na Balkan.

– Ova traka vrelog vazduha ide ka istoku, a malo je zakrivila i zahvatila i nas, ali blaže nego na zapadu, jer je premeštanje vazduha oslabilo toplotu – priča ovaj profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

I šine se tope

Za stanovništvo Balkana, podseća Đurđević, vreli talasi nisu novost.

– Temperature su kod nas prelazile 40 stepeni kada je toplotni talas išao preko Maroka, Španije, Italije i Jadranskog mora na Balkan. Može da se kreće i preko Alžira ka nama – priča Đurđević, uz napomenu da postoji više od 1.000 kombinacija kretanja vrelih talasa.

Klima je, prema njegovim rečima, na celoj planeti promenjena, toplotni talasi sve učestaliji, pa kako kaže, ne treba se iznenaditi ako bude još ekstremnijih klimatskih uslova u budućnosti.

– Zemlja je toplija za 1,2 stepena, a taj porast prosečne globalne temperature znači više intenzivnijih i dužih toplotnih talasa, sa čestim probijanjem temperaturnih rekorda, što su naučnici znali decenijama unazad. Ti talasi ranije bili retki, a poslednjih godina ih je tri do četiri godišnje. Zbog ovoga ne treba da budemo iznenađeni, već da se prilagođavamo polako, jer treba da živimo na toplijoj planeti i u gradu u kome se češće dešavaju toplotni talasi – naveo je on.

U Nemačkoj je u utorak bilo 39,5 stepeni, što je bio i najtopliji dan u 2022. U Portugalu je zabeleženo rekordnih 47 stepeni u julu, a od posledica visokih temperatura umrlo je više od 1.000 ljudi. U Velikoj Britaniji su od temperature, sredinom protekle nedelje, popustile šine. Mnogi vozovi su otkazani, a letovi na aerodromu Luton u Londonu su obustavljeni kada je primećeno da je vrućina oštetila deo piste. U centralnoj Engleskoj je zabeleženo 40,3 dok su 34 lokacije u zemlji premašile prethodnu najvišu temperaturu od 38,7 stepeni iz 2019.

Skraćeno radno vreme

Da nije globalnog zagrevanja, kaže Đurđević, nikada ne bi došlo do ovakvih vrućina u Velikoj Britaniji.

– To su nesvakidašnje temperature za područje koje se ne mogu nikako drugačije objasniti do globalnim zagrevanjem – kaže on, a na pitanje zašto je „kritična tačka“ Velika Britanija, odgovara da svake godine „kao u nekoj lutriji“, poneka zemlja bude izvučena u udaru najjačeg toplotnog talasa.

Pojašnjava da ne može ceo kontinent da bude u toplotnom talasu, jer je prevelik i podseća da je 2012. i 2017. Srbija bila ta koja je dobila neželjeni „dobitak“. Svake godine, kaže, neko bude u centru, ali zabrinjava što svake godine postoji kritična tačka i što se te tačke šire.

Belgija je proglasila crveni meteoalarm, jer su temperature 40 stepeni Celzijusa. Zbog vrućina je skraćeno radno vreme prodavnica i redukovane neke saobraćajne linije tokom najtoplijeg dela dana. U utorak je bio besplatan ulaz u muzeje za starije od 65 godina i i njihove pratioce kako bi se rashladili u tom prostoru. Na jugozapadu Holandije zabeležena je za tu zemlju visoka temperatura od 33,6 stepeni.

Više delova Francuske zabeležilo je temperaturne rekorde, a u Nantu je, prema podacima nacionalne meteorološke službe, bilo čak 42 stepena.

Francuska, Španija i Portugal su se čitave nedelje borile sa požarima, a zapalile su se šume na granici Slovenije s Italijom, u Hrvatskoj i Grčkoj. Šumski požari su uništili 60.000 hektara u Španiji, gde je gorelo na više od 30 lokacija, a rekordna zabeležena temperatura je bila 45,8 stepeni Celzijusa.

Balkan rizična zona

Vladimir Đurđević u osvrtu na Srbiju navodi da je, inače, cela oblast Jugoistočne Evrope na delu planete gde se klimatske promene dešavaju malo brže i vidljivije su od proseka.

– Zato treba da očekujemo intenzivnije ekstreme i veće promene od globalnog proseka. Pri izradi detaljnih analiza vidimo da je region ugroženiji u odnosu na prosek i zato bi trebalo da više vodimo računa o tome i da razmislimo kako da preoblikujemo naše društvo da bismo trpeli manje posledice i toplotnih talasa i poplava i suša – kaže Đurđević.

Ugrožena Australija

Australija je izgubila više vrsta sisara nego bilo koji drugi kontinent, navodi se u petogodišnjem izveštaju koji je objavila vlada. Rast temperature, promena trendova požara i padavina, porast nivoa mora imaju značajne posledice koje će i dalje trajati, preneo je Rojters. Izveštaj o stanju životne sredine je, kaže ministarka životne sredine Tanja Plibersek, šokantan, pa će nova laburistička vlada životnu sredinu učiniti prioritetom. Broj vrsta na listu ugroženih ili u višoj kategoriji rizika porastao je u proseku za osam odsto.