„Nekadašnja SR Nemačka bila je zemlja bez spoljne politike“, rekao je jednom Henri Kisindžer. Trampova vlada očigledno žali za tim vremenima, piše Dojče vele.
Da li Nemačka sme da ima svoje interese i da ih sledi? Odgovor iz Vašingtona je, čini se, jasan: samo uz blagoslov američke vlade! A ona preti da će uvesti sankcije evropskim kompanijama koje su uključene u izgradnju gasovoda Severni tok 2, a koji je 96 odsto već gotov. Da podsetimo, taj gasovod kroz Baltičko more, zaobilazeći druge zemlje, direktno spaja Rusiju i Nemačku, i dalje vodi ka ostalim državama EU, piše dugogodišnji dopisnik najpre iz Vašingtona, a zatim i iz Moskve, Miograd Šorić za Dojče vele.
Nemačka živi od izvoza. Njenoj industriji potrebna je energetska sigurnost. Zato nemačka privreda i vlada podržavaju izgradnju gasovoda. Vlada takođe pokušava da odagna sumnje u taj projekat – posebno one koji stižu iz Poljske ili Ukrajine – i sve to da uklopi u svoju politiku.
Grenelov doprinos bilateralnim odnosima
Beloj kući to ne znači ništa. Predsednik Tramp svim silama želi da osujeti taj projekat, dobrim delom i uz pomoć američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenel. Taj nediplomatski diplomata u međuvremenu je dao značajan doprinos bilateralnim odnosima dveju zemalja: 1. juna otišao je sa funkcije i napustio Nemačku.
Drugi snažni agitator koji se protivi gasovodu je Ted Kruz, ultradesničaraski republikanski senator iz Teksasa. Čovek za kojeg neki ljudi iz njegove sopstvene stranke kažu da je „otelotvorenje đavola“. A drugi kažu: Kada bi kojim slučajem Kruz teško povređen ležao u američkom Kongresu, niko ne bi pozvao doktora. Teda Kruza već godinama sponzoriše američka industrija frekinga. Ona u Evropi želi da proda svoj gas. Njen problem je što je američki gas, zbog zahtevne proizvodnje i transporta, skuplji od ruskog. Vašington se – ko bi to rekao za bivšeg zagovornika slobodne tržišne ekonomije – ustručava konkurencije. Lakše je zamahnuti štapom za sankcije.
To je politika koju Tramp zove„America first“. Pri tom njemu nije problem da naruši odnose s jednim od najvernijih američkih saveznika. Javno hvali kancelarku Angelu Merkel, ali novinari i službenici vlade kažu da su njihovi razgovori žestoki. Pri tom je kancelarka – za razliku od crnogorskog premijera kojeg američki predsednik jednostavno pomeri u stranu ako mu smeta ili stoji na putu – sazdana od druge vrste materijala. S Angelom Merkel tako nešto nije moguće. Ona se ne može uplašiti, a to, čini se, mnogo smeta Trampu.
Povlačenje američkih vojnika
On sada želi da je kazni za neposlušnost, tako što će ove godine povući gotovo 10.000 američkih vojnika iz Nemačke. Većinu Nemaca to ne dotiče, sve dok zemlja nije izložena nikakvim vojnim pretnjama spolja. Godinama su građani ionako kritikovali buku i zagađenje životne sredine koju su uzrokovale američke trupe.
Zbog povlačenja američkih vojnika strahuju gradonačelnici i privrednici u onim mestima u Nemačkoj u kojima su američki vojnici stacionirani. Amerikanci su prisutni u Nemačkoj, jer je to pre svega u njihovom sopstvenom interesu (misije u Iraku i Avganistanu kontrolišu se iz Nemačke) i interesu NATO. Ako Tramp sada povuče veći kontingent američkih vojnika, on pre svega nanosi štetu sebi, a SAD još više udaljava od Evrope.
Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje – a to je sada Kina. Svaki sukob unutar Zapada jača poziciju Pekinga u odnosu na Vašington. Zbog toga kako se Amerikanci trenutno ponašaju, teško da mogu da računaju na pomoć EU u trgovinskom sporu s Kinom. Naprotiv. Berlin od jula preuzima predsedavanje Evropskoj uniji. Kancelarka Merkel ne odustaje od sastanka šefova država i vlada EU s predsednikom Sijem Đinpingom – iako je prvobitni datum, sredina septembra, otkazan zbog korone. Neposredno uoči američkih predsedničkih izbora, takav samit bi za Vašington, naravno, bio provokacija. Tramp ne bi bio pozvan. On bi kao posmatrač o tome mogao samo da tvituje.
Ako Trampova administracija ne bude ponovo izabrana u novembru, odnosi između Sjedinjenih Država i Nemačke brzo će se normalizovati. Tim pre što Trampov izazivač i demokrata Džo Bajden razume da i Nemačka ima svoje interese kao i pravo da ih sledi.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
