Zajedno sa devet istočnih članica zapadne vojne alijanse, američki predsednik stoji iza obaveza da svi brane napadnutu članicu. Nije bilo konkretnih obećanja o povećanju broja vojnika. Ipak, jedna članica se izdvaja.
Na samitu sa šefovima država i vlada devet istočnih članica Severnoatlanskog pakta u Varšavi, američki predsednik Džozef Bajden ponovio je suštinu svoje poruke sa putovanja u Poljsku i Ukrajinu: „Obaveza Sjedinjenih Američkih Država prema NATO je apsolutno nedvosmislena. Često sam to govorio i reći ću još jednom – član pet je sveta dužnost na koju su se SAD obavezale. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO.“
Član pet ugovora o članstvu u Severnoatlanskom paktu određuje uzajamnu pomoć u slučaju napada. „Ruski napad na Ukrajinu uticao je na bezbednosnu situaciju u čitavom svetu“, rekao je poljski domaćin, predsednik Andžej Duda. Dodao je da se godinu dana od početka ruske agresije žele pronaći načini da se Ukrajini još bolje pomogne, dokle god je neophodno.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je učestvovao na samitu u Varšavi, rekao je da Zapad mora da proširi svoju podršku Ukrajini. „Godinu dana nakon invazije, Putin ne priprema mir. Naprotiv, on priprema više rata“. Stoltenberg je dodao da se Ukrajini zato mora dati ono što joj je potrebno da bi pobedila.
Istočno krilo se oseća ugroženo
Posle napada Rusije na Ukrajinu i aneksije Krima 2014, na inicijativu Rumunije i Poljske oformila se grupa od devet država – Grupa devetorice (B9). U njoj su bivše sovjetske republike Estonija, Litvanija i Letonija, kao i bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Osim Češke i Bugarske, sve te zemlje graniče se sa Belorusijom, Ukrajinom ili Rusijom.
One se osećaju ugrožene ruskom agresijom. Nameravaju da tesno sarađuju u odbrani istočnog krila zapadne vojne alijanse, a podržavaju ih ostale članice NATO.
Osam borbenih grupa na istoku
Posle napada Rusije na celu Ukrajinu prošle godine, NATO je formirao četiri nove borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. One su već postojale u baltičkim državama i u Poljskoj – formirane su 2017. zbog napada proruskih grupa na istoku Ukrajine.
Multinacionalne jedinice s vojnicima iz više država NATO imaju oko hiljadu ljudi, što je snaga jednog bataljona. Borbena sposobnost ili moć odvraćanja tih trupa nije posebno velika. One više simbolizuju obavezu država zapadne vojne alijanse da zajednički brane savezničke teritorije u slučaju da Rusija ili Belorusija napadnu.
Osim toga, NATO organizuje nadzor vazdušnog prostora na istočnoj granici: 30 savezničkih aviona stalno patroliraju nebom. U slučaju opasnosti oni mogu da presretnu protivničke avione.
NATO je doneo odluku da ojača protivraketnu zaštitu na svom istočnom krilu. Vojni stručnjaci u Briselu kažu da je trenutna odbrana manjkava. Potrebni su dodatni sistemi kao što je Patriot. Osim toga, NATO je premestio dodatne vojne brodove u Crno more, kako bi zaštitio obale Rumunije i Bugarske.
Više američkih vojnika za Evropu?
Američkih vojnika najviše je u Poljskoj, tamo je stacionirano 10.000 ljudi. Međutim, to nije stalna, već rotirajuća postava, koja se menja na svakih nekoliko meseci. SAD su na čelu borbene grupe u Poljskoj, oko 3.500 vojnika stalno je stacionirano u toj zemlji. Pripremni glavni štab bi mogao u slučaju potrebe da obezbedi brzo premeštanje većih borbenih jedinica na istok.
– Poljska je zamislila, a to su predložile i druge članice alijanse, da se u svakoj članici NATO na istoku stacioniraju dodatne trupe koje bi onda imale snagu brigade – kaže Mihal Baranovski iz američke fondacije Nemački Maršalov fond. Vašington je još na samitu u Madridu leta 2022. pokazao spremnost da u slučaju potreba pošalje dodatne trupe. O tome će se odlučivati na sledećem samitu lidera alijanse jula ove godine u Vilnjusu.
Pored rukovodećih zadataka u borbenoj grupi u Poljskoj, američke trupe prisutne su u manjem broju u ukupno sedam od osam borbenih grupa. Amerikanci imaju u Evropi 100.000 vojnika. Najveći kontigenti su u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji. U kriznim hladnoratovskim periodima bilo ih je četiri puta više.
Mađarska se izdvaja
Mađarska nije uskladila korak s drugima. Najmanja borbena grupa NATO u Mađarskoj nema američkih vojnika. Premijer Mađarske Viktor Orban oklevao je prilikom formiranja borbene grupe. On je u zemlju pustio samo vojnike iz Hrvatske.
Mađarska vlada jedina je među vladama članica NATO koja održava relativno dobre odnose sa režimom Vladimira Putina. Mađarska dobija jeftin gas iz Rusije. Ruske firme u Mađarskoj grade jednu nuklearnu elektranu.
Prošle nedelje je ekstremni nacionalista Viktor Orban u obraćanju naciji rekao da njegova zemlja neće isporučiti oružje Ukrajini i ne oseća se ugroženom od Rusije.
– Moramo da se držimo po strani – rekao je Orban i dodao da Mađarska ne sme dozvoliti da je uvuku u rat.
Mađarski premijer je rekao da su u Evropi Mađarska i Vatikan jedini koji imaju takav stav i dodao da je za to kriva Nemačka koja je zauzela konfrontacioni kurs i za sobom povukla ostale članice Evropske unije.
Iz diplomatskih izvora se saznaje da će mađarski premijer ovih dana još jednom pokušati da blokira novi paket sankcija Evropske unije protiv ruskog agresora. Osim toga, Mađarska je, pored Turske, jedina članica NATO koja još nije ratifikovala pristupanje Švedske i Finske alijansi. Portal „Politiko“ Orbana je nazvao „Putinovim saboterom“ u Evropi.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
