Proruski pobunjenici u Transnistriji nagoveštavaju referendum, potez koji je zvanični Kišinjev odbacio kao besmislenu propagandu.
Telefon Aleksandrua Flenčee zvoni bez prestanka od prošle nedelje.
– Ne mogu vam reći koliko sam telefonskih poziva primio u poslednja dva dana i od novinara i od poznanika – rekao je Flenčea telefonom za Al Džaziru.
Ljudi ga stalno pitaju da li je sigurno ostati u Moldaviji.
Flenčea vodi udruženje Inicijativa za mir (Initiative 4 Peace) u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije.
Telefon mu zvoni otkako je Genadije Čorba, opozicionar iz Transnistrije, nedavno navodno sugerisao da bi separatisti mogli pozvati na referendum o pripajanju regijona Rusiji.
Traži se podrška od Moskve
U sredu Čorbin poziv nije baš bio istican na retkom posebnom Kongresu na uskom pojasu zemlje koji je međunarodno priznat kao moldavska teritorija, ali ima podršku Rusije.
Ali, “Kongres zastupnika svih nivoa” u glavnom gradu separatističkog regiona doneo je rezoluciju, tražeći podršku Moskve u sprečavanju očite ekonomske krize za koju su okrivili Moldaviju.
“Na Transnistriju se vrši društveni i ekonomski pritisak, što je u suprotnosti sa evropskim načelima i pristupima zaštiti ljudskih prava i slobodnoj trgovini”, navodi se u rezoluciji.
Transnistrija (Pridnjestrovlje) je pod kontrolom separatističkih vlasti od 1992. godine, a u njemu živi približno 470.000 ljudi.
Moldavske vlasti odbacile su njegov zahtev kao propagandni potez i umanjile značaj nedavnih događaja, rekavši da nema opasnosti od eskalacije.
Sastanak u sredu održan je samo dan pre godišnjeg obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina Ruskoj federalnoj skupštini.
Uklještenu između Moldavije i Ukrajine, Transnistriju nije priznala nijedna članica Ujedinjenih nacija kao nezavisno telo. Približno 1.500 ruskih vojnika stacionirano je u pojasu u kojem žive etnički Rusi, Ukrajinci i Moldavci.
– Ljudi iz Pridnjestrovlja imaju svoj pasoš koji nigde ne vredi – rekla je 36-godišnja Kristina Afinogenova, koja je poreklom iz ovog područja i trenutno živi u Kišinjevu. Kao rezultat toga, “mnogi dobijaju sekundarne dokumente”, dodala je.
Većina stanovnika regijona ima moldavske pasoše, dok neki imaju ruske i ukrajinske.
Sukob zbog jezika
Afinogenova, koja je imala šest godina kada je ovaj region proglasio nezavisnost, prisetila se rasprava “naročito o jeziku”, kada se govorilo “da li je moldavskom jeziku nedostajao prestiž” ili “da li se ruski smatrao cool”.
– Sukob o Transnistriji 1989. bio je zbog “pitanja jezika” – smatra Anatolij Dirun, direktor Škole javnih studija u Tiraspolju, glavnom gradu regije.
Transnistrija je bila deo onoga što je bilo poznato kao Moldavska Republika unutar Sovjetskog Saveza.
Međutim, proglašenjem perestrojke, pokreta političke i finansijske reforme, koji je pokrenuo ruski čelnik Mihail Gorbačov, u mnogim sovjetskim republikama počeo je rast nacionalnih pokreta.
– Moldavija nije bila izuzetak – rekao je Dirun.
Potom je Parlament Moldavije 1990. godine odlučio da će jedini državni jezik u republici biti moldavski na latiničnom pismu.
– Pridnjestrovlje, koje je istorijski bilo pod suverenitetom Ruskog Carstva i koja se ne tako davno pridružila Besarabiji (Moldaviji) 1940, “nije se složilo sa tom odlukom – dodao je Dirun.
– Nakon što su njihovi zahtevi ignorisani, stanovništvo Pridnjestrovlja organizovalo je veliki štrajk – objasnio je.
„U sendviču između Kišinjeva i Kijeva“
Rat u Ukrajini polarizovao je mišljenja sa obe strane reke Dnjestar.
Dirun veruje da je od 2014, usred sukoba u Donbasu i ruske aneksije Krima, “Ukrajina ozbiljno promenila svoj stav prema Pridnjestrovlju, smatrajući tamo stacionirane ruske trupe pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti.”
Posle februara 2022, nakon ruske invazije na svog suseda, Ukrajina je zatvorila granicu sa Pridnjestrovljem.
– Tiraspolj se našao u sendviču između Kišinjeva i Kijeva – ističe Dirun.
Ruska agresija u Ukrajini je, takođe, uticala na pregovore, rekao je portparol Odeljenja za politike reintegracije Moldavske vlade.
– Trenutno je nemoguće održavati sastanke, s obzirom da dva vrlo važna aktera, Ukrajina i Rusija, ne mogu da sedie za istim stolom i pregovaraju – naveo je portparol.
Prema Afinogenovoj, u Transnistriji postoje deca i roditelji “koji imaju različite stavove u vezi sa ratom u Ukrajini i prestali su da se sastaju i razgovaraju jedni sa drugima”.
Ekonomske nevolje
Zatvaranje granice sa Ukrajinom, u kombinaciji sa moldavskom odlukom o oporezivanju robe uvezene u separatistički region, naglo je povećalo cene osnovnih proizvoda, navodi Afinogenova, čiji roditelji i rođaci žive u Pridnjestrovlju.
Kako navodi Dirun, rat je uzdrmao ekonomiju regiona, “ali je, takođe, prisilio vođstvo Pridnjestrovlja da zauzme uzdržaniji stav” i “ne pokazuje svoje proruske stavove”.
Moldavija je nekad bila jedna od evropskih nacija koja je najviše zavisila od ruske energije. Do 2023. postala je nezavisna od ruskog gasa, ali se i dalje oslanja na električnu energiju iz otcepljenog regiona Pridnjestrovlja.
– Na drugoj obali reke Dnjestar, u Moldaviji, ovaj rat je takođe još više polarizovao stanovništvo – rekao je Flenchea.
Međutim, “ako postoji jedna stvar koja je zajednička svim Moldavcima, to je da gotovo svi mi ne želimo rat”, dodao je.
Moldaviji je Evropska unija službeno dodelila status kandidata u junu 2022, proces u koji blok i dalje veruje.
– Evropska budućnost Moldavije ne može biti talac sukoba – rekao je za Al Džaziru Peter Stano, portparol Evropske unije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
