“Cilj Zapada je da Kijev ne izgubi, a da Moskva ne pobedi”

Rusija je mesecima bombardovala Harkov i Harkovsku oblast a onda je prvi put od jeseni 2022. i ruska čizma stupila na tlo Harkovske oblasti. Kijev je priznao da je morao da se povuče iz nekih mesta na prvu liniju odbrane, dok istovremeno Ukrajina i zapadni partneri pripremaju mirovnu konferenciju u Švajcarskoj, na koju Rusija nije pozvana.

Profesor Kijevskog međunarodnog instituta i politički analitičar Mikola Kapitonjenko kaže da je dosta skeptičan po pitanju te konferencije, jer mu ne uliva poverenja „taj format multilateralne konferencije, gde se razgovara o ratu Ukrajine i Rusije. Analitičar i novinar Nikola Miković smatra da smo daleko od mira i da će sukob biti okončan u onom trenutku kad jedna od dve zaraćene strane kapitulira.

„Moguće je da će se rat voditi u nastavcima“

– Moguće je postići neko primirje koje bi samo omogućilo nastavak ratovanja. Vrlo je moguće da će ovaj rat biti vođen u nastavcima. Kao što ovaj rat zapravo i nije počeo 24. februara, on je nastavak onog rata iz 2014. godine. Dakle, moguće je da će ovaj rat sada u nekom trenutku biti stavljen na stranu, pa da posle toga, u nekoj kasnijoj budućnosti nastave Rusija i Ukrajina da ratuju – ocenuje Miković i dodaje:

– Čak je moguće da kao ishod ovog rata dođe do graničnih sporova između Ukrajine i Rusije koji neće biti rešeni za našeg života. Teško da će ikada Ukrajina da pristane na trenutne granice, da se odrekne delova teritorije, a Rusija ih trenutno smatra svojim. Tako da, s ruskog aspekta, ukoliko bi se odrekli teritorije koju su zauzeli, to bi bio za njih poraz.

„Rat iznurivanja i uništenja“

Kapitonjenko navodi da je posle više od dve godine ratovanja u Ukrajini, svet postao podeljen.

– Prave formulacije i reči nisu dovoljne. Radi se o teškim političkim izborima. Mnoge zemlje ne dele stav i poglede Ukrajine na ovaj rat. Taj rat zapravo nije samo sukob između Rusije i Ukrajine, i nekako ima globalni smisao, odnosno borbu za budućnost međunarodnog poretka. Ukrajina jednostavno nad tim nema kontrolu – kaže Kapitonjenko i dodaje:

– Ukrajini će biti dosta teško da nametne svoju mirovnu formulu, mirovnu formulu Zelenskog, i zbog toga sam skeptičan u vezi sa rezultatima, jer vidim nijanse u stavovima zemalja kao što su Brazil, Kina, Indija ili drugih velikih i važnih zemalja u svetu. Takođe, ne vidim nikakvu ozbiljnu perspektivu za neke ozbiljne pregovore. I dalje mislim da ovaj rat još nije zreo za nekakav sporazum.

Ističe da je rat između Ukrajine i Rusije postao rat iznurivanja i rat uništenja.

– Strane nemaju poverenja jedna u drugu, nema odgovarajućeg međunarodnog konteksta za te pregovore i postoji ogromna politička cena koja se plaća. Raspoloženje u ukrajinskom društvu se donekle promenilo i više ljudi je spremno da razmisli o mogućim pregovorima. Mislim da smo daleko od trenutka da ti pregovori mogu da počnu – navodi Kapitonjenko.

„Pobeda Ukrajine bila bi poniženje za Rusiju“

Miković ukazuje da Ukrajina dobija naoružanje na kašičicu, vrlo dozirano, često kasno.

– Zapad ne želi da snabde Ukrajinu oružjem koje bi moglo da dovede do preokreta na frontu, makar ne u ovom trenutku, jer njihov cilj nije ukrajinska pobeda, već takav rezultat koji bi bio da Ukrajina ne izgubi, ali da Rusija ne pobedi. To zvuči malo komplikovano, ali mislim da politički krugovi na Zapadu, oni koji su makar relevantni, žele da postignu takav rezultat i zbog toga je ova podrška Ukrajini etapna – ocenjuje on.

Smatra da Zapad strahuje da ako bi Ukrajina pobedila, to bi bilo poniženje za Rusiju i da bi onda Ukrajina bila prejaka, što na Zapadu ne žele da dozvole. S druge strane, Rusija bi kao ponižena strana bila destabilizovana i postoji mogućnost da u nekom trenutku tamo na vlast dođu snage koje bi ratovale znatno drugačije nego što je to sada slučaj.

Kapitonjenko dodaje da pretpostavlja da je rat postao izazov, jer se niko pre dve godine nije pripremao za ovako dugotrajan rat i tako širokih razmera. Ocenjuje da javno mnjenje na Zapadu vremenom gubi interesovanje za Ukrajinu, „i stoga se može pretpostaviti da ćemo imati manje finansijske i vojne podrške“.

Dodaje da je važno videti i kakvu će strategiju povodom ovog rata imati novi američki predsednik.