Brišu sećanje na fašizam

Predsednik Nikolić na Avali

 

Jučerašnji veliki dan samo je Rusija obeležila velikom vojnom paradom, dok ostatak Evrope insistira na brisanju podela na pobeđene i pobednike. To uzmicanje Dana pobede pred Danom Evrope dešava se i u Srbiji, zemlji razapetoj između bogate antifašističke istorije i zacrtanog cilja aktuelnih vlasti da što pre postane članica Evropske unije. Na tom putu valja napraviti mnogo ustupaka, pa i prema sopstvenim istorijskim zaslugama.

Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković kaže da je tema Drugog

svetskog rata na neki način ogađena srpskoj javnosti.

– Za nju se vezuju neprijatne asocijacije koje se tiču bratoubilačkog rata, pogrešnih političkih izbora i zamarajućih rasprava. Drugi svetski rat se polušapatom pominje u srpskim institucijama, jer to nije više "popularno". Srbija je na svetlom putu u EU, a među članicama EU su i zemlje koje su u tom ratu ispisale najsramnije stranice sopstvenih nacionalnih istorija. Među njima je i uticajna Nemačka – podseća Proroković.

Za istoričara Miloša Kovića ovakav trend nije iznenađujući, jer se danas živi u vremenu stvaranja pomiriteljske slike nekadašnjih neprijatelja iz velikih ratova.

– U savremenoj evropskoj percepciji Prvog svetskog rata sasvim je preovladala pomiriteljska slika ovog velikog konflikta, koje su ipak izazvale Nemačka i Austrougarska. Svedoci smo da je ta vrsta pomiriteljske istorije postepeno sve prisutnija kada je reč i o Drugom svetskom ratu. To nije još poprimilo one razmere kao u slučaju Velikog rata, ali je trend uočljiv i on dolazi pre svega iz Nemačke, Francuske i Velike Britanije. To je ključni razlog zašto će pobeda nad fašizmom vremenom početi da se pretvara u Dan Evrope i u krajnoj liniji u Dan pomirenja – analizira Ković.

Kako je sve manje preživelih veterana Drugog svetskog rata, tako sve više istorijska uloga sovjetskog maršala Georgija Žukova gubi bitku od francuskog šefa diplomatije Roberta Šumana. Slavni ruski vojskovođa je 9. maja 1945. u ime saveznika ratikfikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, dok je drugi svojim aktom poznatom kao "Šumanova deklaracija" 1950. udario temelje prvo ekonomske, a potom i političke zajednice koja je danas poznata pod imenom Evropska unija.

– Od samog starta postoji konkurencija Rusije i zapadnih saveznika o tome čija je uloga prevashodno doprinela pobedi u Drugom svetskom ratu. I nije slučajno da su zapadnoevropske zemlje odlučile da se taj dan kada se slavi pobeda nad fašizmom preformuliše u Dan Evrope. Prihvata se antifašizam kao nesumnjiva vrednost, ali je on stilizovan da može biti uklopljen u ujedinjenu Evropu koja prevazilazi podele na pobednike i pobeđene. Rusi imaju klasičniji pristup obeležavanju Dana pobede, potencirajući svoje ogromne žrtve, što je sasvim racionalno sa njihovog stanovišta – komentariše istoričar Dragomir Anđelković.
 

Oskrnavljen ruski spomenik u Beču

Spomenik ruskim žrtvama Drugog svetskog rata u Beču oskrnavile su nepoznate osobe. Jedan deo spomenika je potpuno ofarban žutom bojom, prenela je portparol policije Barbara Ris. Vandale su u nameri da još više oskrnave spomenik omela dvojica prolaznika, posle čega su oni pobegli. Policijska potraga ostala je bez rezultata, a na trgu ispred spomenika pronađene su dva spreja sa bojom. Spomenik ruskim žrtvama i u prošlosti je u više navrata bio meta napada.
 

O POBEDI NAD FAŠIZMOM U EU SAMO SIMBOLIČNO

Važniji im Dan Evrope

Treba da prevaziđemo užas svetskih ratova koji su podelili Evropljane i da umesto Dana pobede slavimo 9. maja Dan Evrope, dan kada je 1950. godine francuski šef diplomatije Moris Šuman predložio da nekada zaraćene strane stvore Ekonomsku zajednicu za ugalj i čelik, izjavio je pre nekoliko dana Daniel Kon Bendit, dugodišnji nemački poslanik u Evropskom parlamentu, poznat kao vođa studentskih demonstracija u Parizu 1968. godine.

Ideja Kon Bendita, vatrenog antinacionaliste i zagovornika ujedinjavanja evropskih država u federalnu zajednicu, uklapa se u već postojeće preklapanje proslave dana pobede nad fašizmom i dana Evrope. Da li je ova kalendarska priča slučajna ili ima političku pozadinu? Pitanje je delikatno, ali ga za sada niko ne otvara.

Umesto otvorene debate jučerašnji dan je zato bio dan simboličnih gestova i izjava. U kontekstu obeležavanja Dana Evrope jedan od najvažnijih događaja je svakako poseta francuskog predsednika Fransoa Olanda nemačkoj kancelarki Angeli Merkel sa kojom je pored ukrajinske krize razgovarao i o predstojećim evropskim izborima.

Ovoj poseti nemačkoj kancelarki dan ranije prethodio jedan veoma važan takođe simboličan gest Fransoa Olanda. Naime, on je potvrdio da je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da 6. juna prisustvuje obeležavanju 70-godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji što će biti i prilika za susret sa predsednikom SAD Barakom Obamom.
"Možemo da se razilazimo sa Vladimirom Putinom, naročito kada je reč o ukrajinskoj krizi, ali ja ne zaboravljam i nikada neću zaboraviti da je ruski narod dao milione života da bismo bili slobodni. Bitka za Normandiju ne bi uspela da nije bilo sa druge strane istočnog fronta ", rekao je Oland.

Neće ruske padobrance

Dugogodišnji direktor Nacionalne kancelarije veterana i žrtava rata u oblasti Lamanš u Francuskoj Žak Lemanjan požalio se "Glasu Rusije" da Nemci i Amerikanci vrše pritisak da se onemogući učešće ruskih padobranaca na proslavi iskrcavanja saveznika u Normandiji. Nemački vojni ataše u Parizu rekao je da to ne dolazi u obzir i pored Lemanjanove tvrdnje da "nije reč o politici već o sećanju i istoriji". Američki vojni ataše podržao je nemačkog kolegu: "Pozvali ste ruske vojnike, to ne dolazi u obzir. Ne želimo Ruse kraj nas. To su naređenja NATO-a".