Jedna od najpoznatijih argentinskih vinarija, „Bodegas Norton“, našla se u ozbiljnoj finansijskoj krizi i postupku restrukturiranja duga, nakon što je porodični sukob u krugu naslednika Gernota Langensa-Svarovskog prerastao u otvorenu borbu za kontrolu nad firmom. Umesto stabilnog nastavka poslovanja posle smrti vlasnika 2021. godine, vinariju su potresle smene u vrhu, sudski sporovi i optužbe za „pražnjenje imovine“, dok dugovi rastu, a radnici i dobavljači strahuju od najgoreg ishoda.
Vinariju je 1989. godine kupio Gernot Langens-Svarovski, praunuk osnivača poznate kristalne imperije, a „Norton“ je tokom narednih decenija izrastao u globalno prepoznat brend. Ključnu ulogu u tom usponu imao je njegov pastorak Majkl Halstrik, koji je prema navodima iz poslovnih krugova, gotovo tri decenije gradio međunarodnu mrežu, širio izvoz i učvrstio reputaciju vinarije u desetinama zemalja. Posle Gernotove smrti, vlasnička struktura je ostala podeljena. Većinski udeo preuzela je ćerka Dijana Langens-Svarovski, dok je Halstrik zadržao značajan manjinski paket.
Umesto dogovora, usledio je rasplet koji se danas vidi u bilansima. Halstrik je 2023. godine napustio upravljanje kompanijom, tvrdeći da su naslednici ušli u model „asset-strippinga“, odnosno sistematskog izvlačenja vrednosti iz firme. U njegovim optužbama pominju se Dijana i njen polubrat Markus Svarovski, poznat kao istaknuta figura u okviru porodičnog biznisa. Druga strana, prema dostupnim informacijama iz spora, odbacuje takve navode, ali činjenica je da su tenzije preseljene i u sudnice – i to u trenutku kada vinariji najviše treba mirna ruka.
U međuvremenu, finansijski pokazatelji postali su alarmantni. Prema tvrdnjama iz spora i procenama koje kruže u poslovnim krugovima, dug „Nortona“ je od oko 14 miliona dolara tokom 2023. narastao na čak 43 do 45 miliona za manje od dve godine. Kompanija je ušla u postupak preventivnog restrukturiranja duga (argentinska varijanta zaštite od poverilaca), uz navode o kašnjenju plata, neizmirenim socijalnim doprinosima i problemima sa plaćanjem dobavljačima. Dramatičan detalj u ovoj priči jeste i to da Halstrik, kroz potraživanja i tužbene zahteve postaje jedan od najvećih poverilaca – paradoks u kojem čovek koji tvrdi da je firmu gradio decenijama sada potražuje odštetu od sistema koji se ruši pred očima.
Sve se događa u trenutku kada argentinska vinska industrija već oseća udar kombinacije slabe domaće potrošnje, oscilacija u izvozu i ekonomskog pritiska koji donose inflacija i nestabilnost tržišta. Međutim, slučaj „Bodegas Nortona“ sve manje liči na klasičnu tržišnu krizu, a sve više na priču o tome kako porodični rat može brže od bilo kog spoljnog šoka da razori kompaniju – naročito kada se upravljanje pretvori u nadmetanje za procente i uticaj.
Za radnike u Mendozi i čitav lanac dobavljača, ova borba nije apstraktna – iza brojki stoje plate, radna mesta i budućnost regiona koji živi od poljoprivrede i turizma. Za brend „Swarovski“, sinonim luksuza i blještavila, ovo je pak, udar na reputaciju – jer javnost teško pravi razliku između porodičnih fondacija, upravljačkih struktura i imena koje stoji na izlogu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U slučaju „Bodegas Nortona“ najopasniji je utisak da se tradicija i rad ljudi tretiraju kao puki rekvizit u porodičnom obračunu. Porodica Svarovski ovde ne može glumiti žrtvu. Ako su naslednici zaista dopustili da se dugovi udvostruče i višestruko uvećaju, onda su postali glavni arhitekti sloma.
Piše: Nina Stojanović
