Umesto toga, kako navode eksperti, sada je to opšti bes protiv zapadnog društva, podstaknut internetom, koji može da eksplodira u bilo kom trenutku – pokoljem u Parizu, napadom na jevrejski muzej u Belgiji ili ubistvom policajca na ulicama Londona.
Ova višeglava neman koja se stalno menja zbunjuje šefove obezbeđenja koji moraju da se hvataju u koštac ne samo sa pripadnicima Al Kaide koji planiraju novi napad po uzoru 11. septembra u SAD, već, kao u Parizu sa dobro obučenim i dobro naoružanim ubicama rešenih da se osvete za nešto što smatraju vređanjem njihove vere ubijanjem novinara.
Teško se boriti protiv "vukova samotnjaka"
U retkom javnom obraćanju Endru Parker, direktor britanske bezbednosne službe MI5, rekao je juče da je sprečavanje terorističkih napada postalo sve teže kako pretnja postaje raširenija.
Teže je, rekao je, za agente da poremete planove malih grupa ili "vukova samotnjaka" koji deluju spontano sa minimalnim planiranjem ali sa smrtonosnim efektima.
"Verujemo da je od oktobra 2013. bilo više od 20 terorističkih planova kojim su ili upravljali ili koje su podstakle terorističke grupe", rekao je on i naveo napade u Evropi, Kanadi i Australiji.
Rekao je da su poslednjih meseci samo u Britaniji bezbednosne službe zaustavile tri potencijalno teške terorističke zavere.
"Broj nesavršenih ali potencijalno ubitačnih projekata je porastao", rekao je Parker i upozorio da za obaveštajne agencije teže da osujete planove malih razmera koje sprovode nestabilni pojednici.
Ti pojedinci nisu deo disciplinovanih razvijenih mreža, rekao je on i često deluju sa malo prethodnog upozorenja ili bez ikakvog upozorenja.
Podrška Islamskoj državi
Već je oko 600 Britanaca otišlo u Siriju da se tamo pridruži ekstremistima, a većina prihvata Islamsku državu, rekao je Parker.
Isto je uradilo oko 550 Nemaca, a poznato je da se njih oko 180 vratilo, uključujući i tvrdokorno jezgro od oko 30 osoba koje se smatraju izuzetno opasnim, prema nemačkom ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mazjeru.
Oko 1.200 Francuza otišlo je u Siriju, uključujići njih oko 400 koji su još u ratnoj zoni i 200 koji su na putu, rekao je prošlog meseca francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev.
Britanac Parker rekao je da su oni naučili kako da mrze i kako da ubijaju.
Parker je dodao da nije dovoljno samo se koncentrisati na te nestabilne osobe, jer istovremeno suprostavljene grupe Al Kaide i Islamske države unutar Sirije pokušavaju da organizuju šire napade u Britaniji i u Zapadnoj Evropi.
Terorizam pretnja otvorenim društvima
Otvorena društva svuda imaju teškoće da se zaštite od terorizma, jer su počinioci terorističkih akata često pomognuti baš tim slobodama i otvorenošću koju često preziru. Ali u Evropi nekoliko faktora dodatno komplikuju situaciju, navodi AP.
Prvi faktor je veliki broj muslimana u mnogim zemljama, među njima je prva Francuska, ali takođe je brojna muslimanska zajednica u Belgiji, Švedskoj, Nemačkoj, Britaniji i čak u Španiji i Italiji. Veličina tih zajednica omogućuje radikalnim elementima među njima da se bolje sakriju.
To se dalje zaoštrava činjenicom, koja je tek od nedavno zabrinjava Evropu, da mnogi imigranti nisu dobro asimilirani u zapadno društvo. I dok su većina imigranata ljudi koji poštuju zakone i nisu neprijateljski nastrojeni, čini se da mnogi nisu prihvatili liberalne vrednosti zapadnog društva, uključujući slobodu izražavanja koja uključuje i satirične prikaze verskih ličnosti. To stvara atmosferu u kojoj radikalizam može da opstane i ponekad cveta, navodi se u analizi.
Magnus Ranstorp, specijalista za terorizam na Švedskom nacionalnom koledžu za odbranu, rekao je da je jedna nova generacija muslimanskih mladića odrasla u evropskim gradovima u eri posle 11. septembra u određenoj meri prihvatila pogled Al Kaide da je Zapad u ratu sa islamom, prvo u Avganistanu, a zatim u Iraku i sada i u Siriji.
Verske tenzije sa Bliskog Istoka stigle u Evropu
Istovremeno, kaže, on, to što je Islamska država drsko proglasila kalifat podstaklo je maštu mnogih evropskih muslimana koji žele da odu u Siriju da se pridruže borbi i zatim da se vrate kući.
"Verske tenzije na Bliskom istoku ponavljaju se u našim gradovima u Evropi. Postoji jači aktivizam u muslimanskim zajednicama", rekao je Ranstorp.
Kako kaže mnogi muslimani se osećaju izolovani u siromašnim zajednicama na obodima velikih gradova i spremni su da uzvrate napad.
"Postoji mnogo veća polarizacija društva", rekao je on i naveo da istovremeno raste broj desničarskih antiimigracionih političkih partija koje se suprotstavljaju porastu islama u Evrpi.
"Ljudi koji sprovode nasilje rade u malim grupama ali oni se svi udružuju i znaju u kom pravcu idu. Vrlo su jasni o svom cilju. Kalifat im daje taj zajednički cilj, to jedinstvo i taj podstrek", kaže on.
Otvorene granice kao pretnja
Izazov za policiju je povećan slobodom kretanja, negovan ideal projekta evropske integracije. Veruje se da će otvorene granice podstaći trgovinu, otvaranje radnih mesta i širenje blagostanje. Ali istovremeno mnogo je lakše za nekog sa kriminalnom namerom i pašošem EU da pređe granice i da izvrši napad, kao što se desilo u maju kada je Francuz povezan sa grupom Islamska država u Siriji prešao u Belgiju i ubio četvoro ljudi u jevrejskom muzeju u Briselu.
Američki kongresmen Adam Šif, član obaveštajnog odbora Prestavničkog doma rekao je da američki zvaničnici ulažu velike napore da prate Amerikance koji su otišli da se bore u Siriji i Iraku. Ali, kako je rekao, izazov za evropske zvaničnike je mnogo veći.
"Teško je posebno kad nemamo mnogo obaveštajnih podataka iz mesta kao što je Sirija da utvrdimo šta se dogodilo s Amerikancima koji su otišli van zemlje da se bore. Taj problem je stostruko uvećan u Evropi gde ljudi mogu slobodno da putuju sa pasošem", rekao je on.
Velika Britanija preduzela je unilateralne korake juče da pojača graničnu kontrolu na svojim lukama i železničkim stanicama a Španija je podigla nivo opasnost od terorizma, ne zato što postoji konkretan plan već zato što vlada opšti osećaj da je cela Evropa, a ne samo Francuska, pod većim rizikom od napada u Parizu na satirični nedeljnik Šarli ebdo u kome je ubijeno 12 ljudi.
"Trenutni međunarodni scenarijo znači da možemo govoriti o opštoj pretnji koju dele sve zapadne zemlje", rekao je španski ministar unutrašnjih poslova Horhe Fernandez Diaz.
On je rekao da se rivalitet između dve vodeće terorističke organizacije koje se bore za primat u Siriji i na drugim mestima oseća u Evropi.
"Postoji jasna borba između Al Kaide i Islamske države da postanu vođe u terorizmu. I to povećava rizike od napada", rekao je on.
Parker, koji je namerno izbegao da upotrebi ime Islamska država u jučerašnjem obraćanuj, rekao je da efikasna stretegija preko društvenih mreža omogućila toj grupi da "širi svoju poruku mržnje direktno u domove" širom Velike Britanije.
On je rekao da ta grupa predstavlja trostruku pretnju, ubila je nedužne Britance u Siriji, koristi Siriju kao bazu za organizovanje terorističkih napada u Britaniji i koristi svoju razvijenu propagandu da podstakne Britance da izvrše napade kod kuće.
Braća osumnjičena za pokolj u Šarli ebdou bili su poznati francuskoj obaveštajnoj službi i bili su na američkoj listi zabrane leta, ipak vlasti nisu mogle da spreče napad, delimično zato što je moguće da je grupa koja je planirala napad možda bila veoma mala da je izmakla detekciji obaveštrajne službe.
To isto važi za dvojicu britanskih ekstremista inspirisanih Al Kaidom koji su ubili vojnika na ulici u Londonu u maju 2013. godine.
Manji napadi kao promena strategije
Manji napadi koji se u poslednje vreme dešavaju označavaju promenu strategije među džihadističkim grupama, koje su ranije imale ambicije da organizuju incidente kao što su napadi 11. septembrqa na SAD ili bobaške napade na podzemnu železnicu u Britaniji 7. jula 2005, rekao je Piter Nojman, direktor Međujnarodnog centra za proučavanje radikalizacije na Kings koledžu u Londonu.
"Od prošle godine svi su shvatili da možeš izazvati isto toliko terora ako izvedeš vrlo male napade koji ne zahtevaju pravljenje bombi", rekao je Nojman i dodao da su ti napadi bili neverovatno efikasni i da će biti sličnih napada u budućnosti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
