Srpska zajednica u Australiji iznedrila je stručnjake raznih profesija – lekare, univerzitetske profesore, inženjere, građevince, pravnike…
Plejadi vrsnih advokata našeg porekla pripada i Petar Dobrić, istaknuti član srpske zajednice i specijalista za pravna pitanja vezana za nekretnine.
Iako savetom može da pomogne u mnogim oblastima prava, a poznaje zakone više australijskih država, kao i međunarodno pravo, Dobrić sebe pre svega smatra stručnjakom za nekretnine u Novom Južnom Velsu.
Pored toga što je pravnik, Petar je i ekonomista.
– Odavno sam izabrao da budem advokat, pravom se bavim već 40 godina. Iako sam završio studije ekonomije i prava, opredelio sam se za pravo – kaže Petar Dobrić u razgovoru za „Vesti“ i objašnjava zbog čega se odlučio da radi za sebe, a ne za neku veliku kompaniju.
– Tako osećam da radim kao što su nekada moji roditelji i moji preci radili. Vredno radim, ali imam i vreme za sebe, za odlazak kod nekoga na slavu, druženje s prijateljima i za slobodan dan, a ne da budem rob posla.
Rođeni ste u Australiji, ali odakle potičete?
– Moji su poreklom od Knina, a po majci iz Like, od Gospića, iz Teslinog kraja.
Kakvi su bili vaši počeci u profesiji?
– Počeo sam kao advokat u Kembeltaunu. Bio je to tada miran gradić, bilo je to neko romantično vreme. Posebno mi se dopadalo kada sam često putovao u Pikton, Kemden i ostala obližnja mestašca. Baš sam pre neki dan bio tamo, još se oseća duša tog vremena. Posle sam jedno vreme radio u Kabramati. Bilo je to moje vatreno krštenje kao advokata, prava „luda kuća“.
Šta je za vas najvažnije u poslu?
– Pre svega da pomognem ljudima, jer oni dolaze kod advokata mahom pod stresom i veoma je važno da ih tada umiriš, da skinu tenzija i da se nađe način da se čoveku pomogne u okvirima realnih mogućnosti i u skladu sa zakonom. Novac je svima potreban i važan, ali najvažnije je spavati mirno.
Čime se ponajviše bavite u struci?
– Pre svega svim onim što je vezano za nekretnine, zemljište i poslovne prostore. Pregledam ugovor, ako treba organizujem i razne inspekcije da bi stranka znala da nema skrivenih pravnih ili tehničkih manjkavosti u onome što kupuje. Važno je da se ljudi oslobode straha, da znaju da su pravno zaštićeni, jer svaka kupovina je na neki način stresna.
Da li se bavite porodičnim pravom?
– Ne, ne radim ni porodično, ni krivično pravo, kao ni useljeničke vize. Ne samo zbog emocija koje su naročito kod porodičnog prava prisutne, već usled činjenice da je pravo izuzetno široko i naprosto ne možete biti stručni u svemu. Izabrao sam da se bavim pravom vezanim za nekretnine i po tome me ljudi znaju.
Šta je najvažnije u vašem poslu?
– Pre svega poverenje, ali i odlično poznavanje materije kao i iskustvo. Bavim se ovim poslom već 40 godina i smatram da posedujem ove vrline.
Služite li se u vašem radu i modernim tehnologijama?
– U mnogim situacijama mogu da pomognem našim ljudima uz pomoć moderne tehnologije i interneta. Na primer, uđem u katastar odnosno u zemljišne knjige u Hrvatskoj, a donekle i u Srbiji i mogu da proverim na koga se parcele vode, ko su vlasnici, i dosta drugih podataka. To mi omogućava da pomognem klijentima i oko stvari koje od mene i ne očekuju. Uvek je lepo kada možeš da učiniš za ljude nešto više. Eto, baš me je pre neki dan pozvala klijentkinja čiji su roditelji došli ovde još 1934. godine i dao sam joj informaciju kako može da identifikuje svoje imanje u otadžbini i to ju je učinilo srećnom. U mnogim situacijama jedino je važan zadovoljan klijent.
Da li ste ipak izlazili iz pravnog domena kojim se inače bavite?
– Da, imao sam slučaj majke i kćerke… Kćerka se razvodi i plače jer mora da deli imovinu s mužem. Ja im kažem da ne radim porodično pravo, ali kada mi majka objasni da je u stvari ona dala novac za tu zajedničku imovinu, onda sam se angažovao i kroz sudski proces dokazao da kćerka u stvari nije imala ništa s tom imovinom, već da je majka bila pravi vlasnik. Kada smo to dokazali, nije bilo šta da se deli, odnosno nije bila u pitanju bračna tekovina.
Da li takva iskustva pomažu da se stekne zvanje eksperta?
– Interesantno je da se kolega koji je u ovom konkretnom slučaju zastupao drugu stranu, kasnije setio mene i preporučio me nekim svojim narednim klijentima jer je znao da sam dobro uradio taj slučaj. To je mali kuriozitet, ali poznavanje materije je od izuzetnog značaja. Tu naravno treba dodati moralni kodeks, da uvek radite u skladu sa zakonom i da uvek uradite maksimum za svog klijenta i da imate rezultat.
Pomaže li vam u radu to što govorite srpski jezik?
– Svakako. Osim što mnoge razgovore vodim na srpskom, dešava se da pomognem ljudima i kod testamenta koji je urađen u otadžbini – kaže na kraju Petar Dobrić.
Sidnej pun srpskih advokata
Petar Dobrić je bio i član Saveza srpskih advokata i objašnjava koliko je u svakom poslu, pa i u pravu, važno da se povezuju ljudi istog porekla.
– Samo u Sidneju imamo preko stotinu advokata srpskog porekla. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom bilo nas je nešto više od 30, a sada tri puta toliko. Mi sarađujemo, ponekad se i družimo, razmenjujemo iskustva i smatram da je to veoma korisno za sve.
Sahranjen s novcem
Advokati su često svedoci krajnje neobičnih, pa i bizarnih situacija. Petar Dobrić se naročito seća jedne koja svakako spada u tu kategoriju.
– Znate kako se kaže da niko novac neće odneti sa sobom u grob. E, pa ja znam jednu priču koja dokazuje suprotno. Muž je na samrti rekao supruzi da ga sahrani s njegovim jastukom. Obećala mu je to i kada je preminuo sahranili su ga kako je tražio. Kasnije, ode njegova supruga u banku da podigne novac sa zajedničkog računa, kad tamo nema – ništa! „Kako nema“, čudi se ona, a službenik joj objasni da je njen suprug bio u banci nekoliko sedmica ranije i podigao sve pare. Tada se žena setila onog jastuka…
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
