Amerikanci i Evropljani veruju Putinu i Rusiji – pokazuju istraživanja

– Američki birači se jasno dele na pristalice demokrata i pristalice republikanaca. Birači koji podržavaju oštru politiku Trampa prema Rusiji, doživljavaju Putina kao dostojnog rivala. Oni veruju svom predsedniku i shvataju da se takav čovek ne bi upuštao u oštru diskusiju sa slabim igračem, tako da oni posmatraju Putina kroz prizmu Trampa. Trampove pristalice smatraju da je on dostojan predsednik Amerike i doživljavaju Putina kao isto takvog političara, koji štiti nacionalne interese Rusije – rekao je Igor Šatrov, šef Ekspertskog saveta Fonda za strateški razvoj.

Prema rečima eksperta, Rusija i Kina su glavni konkurenti SAD na međunarodnoj areni i kroz tu konkurenciju američki birači protivnike koji se takmiče sa Trampom, vide kao ljude vredne poštovanja, pa otuda i pozitivan stav prema ruskom lideru.

Amerikanci veruju Putinu uprkos antiruskoj kampanji

„Pju risrč centar“ redovno sprovodi istraživanja na globalnom nivou o stepenu poverenja u svetske lidere i države. Ovaj centar je slično istraživanje sproveo i u EU, ali i u zemljama koje su tradicionalni saveznici SAD. Rezultati ove ankete koja je sprovedena u 33 zemlje sveta, uključujući tu i zemlje EU, pokazali su da oko 30 odsto stanovništva ima pozitivan stav prema Rusiji.

Za ruske eksperte rezultati ove ankete su izuzetno važne, ne toliko zbog pozitivnog odnosa sveta prema Rusiji i njenom lideru, već zbog toga što pokazuju nivo efektivnosti antiruske medijske kampanje u raznim zemljama.

Posebno je interesantno uporediti rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo ovaj centar pre i posle ukrajinske krize. Uoči ukrajinske krize i usred kampanje u zapadnim medijima o „ruskoj aneksiji Krima“ poverenje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u Nemačkoj iznosilo je oko 22 odsto, a u Francuskoj oko 16 procenata. Međutim, primetna je tendencija rasta poverenja, jer rezultati za 2019. godinu pokazuju da 36 odsto Nemaca veruje Putinu, kao i 26 procenata Francuza.

Medijska kampanja uoči ukrajinske krize

– Na situaciju posle ukrajinske krize uticala je medijska kampanja. Mediji su Rusiju predstavljali kao agresivnu državu i jasno je da lider takve zemlje nije mogao da izaziva poverenje, već strah i zabrinutost. U to vreme je stvarana slika o opasnom neprijatelju, a ne protivniku sa kojim je moguće takmičiti se u određenim pitanjima. Tačnije, ruska pretnja je u očima mnogih postala izmišljena, ali svejedno još uvek nije zaboravljena sovjetska pretnja, kao i pretnja rata sa Rusijom. Govorilo se o tome da Rusija želi da obnovi Sovjetski Savez i da ima revanšističke planove za Evropu – rekao je ekspert.

Vladimir Putin za zapadne političare glavna pretnja, a za njihove građane čovek od poverenja

Iako američki i zapadni mediji često plasiraju sliku o Vladimiru Putinu kao glavnoj pretnji EU i svim idealima zapadnog liberalizma, ankete pokazuju da zapravo sve veći broj građana ključnih evropskih zemalja veruje ruskom lideru kada je reč o rešavanju najvažnijih međunarodnih problema. I ovaj trend je uočljiv u gotovo svim zemljama EU.

Kada je reč o geopolitičkim problemima, čak 43 procenta Italijana veruje ruskom predsedniku, ali i 26 odsto Britanaca, bez obzira na slučaj Skripalj koji je izazvao veliku medijsku pažnju.

– U vremenu kada većina evropskih političara odstupa od evropskih vrednosti, kada prestaju da slede principe hrišćanskog morala i odriču se tradicionalnih normi ponašanja na račun tolerancije, evropski građani posmatraju procese koji se odvijaju u Rusiji i vide da je Rusija i dalje uporište tradicionalnih vrednosti, koje su generalno iste kao i evropske -objašnjava ekspert.

Prema njegovim rečima, u Rusiji tradicionalne vrednosti podržavaju visoki zvaničnici, predsednik i druge važne ličnosti, dok u Evropi ove vrednosti podržavaju marginalni političari koji su gurnuti u zapećak političkog procesa.

Antiruska propaganda se vratila kao bumerang

Ruski sociolozi ukazuju i na neraskidivu vezu između poverenja u pravilnost rešenja međunarodnih problema koje donosi ruski predsednik i pozitivnog odnosa prema Rusiji, što potvrđuju i statistički podaci. Ovo direktno odbacuje tvrdnje zagovornika teorije da se svet pozitivno odnosi prema Rusiji, ali da apsolutno negativno ocenjuje ponašanje ruskog rukovodstva na međunarodnoj areni.

Šatrov ističe da se radi o triku kada u zapadnim zemljama govore da vole i poštuju Rusiju, ali da je vlast loša i da ako bi građani uspeli da je smene, oni bi „nastavili da vole Rusiju“. Odnos prema ruskim političarima i predsedniku zavisi od međunarodnih okolnosti, uloge spoljnih sila i medijskih kampanja, što, prema njegovim rečima, pokazuje ukrajinski primer. On dodaje da ovakva razmatranja odišu šovinizmom i rasizmom.

– Jedan poznati političar je rekao jednu stvar o Rusima: „Imamo jedan problem sa njima — to što su beli.“ Odnosno, da su druge rase, bilo bi sve lako, ali kako objasniti biračima da i ’belci‘ mogu biti loši – rekao je ekspert.

Ankete „Pju risrč centra“ pokazuju zapravo da je zapadna propaganda u priličnoj meri ograničena, jer ni holivudski stereotipi, optužbe o upotrebi hemijskog oružja u Siriji, navodi o rušenju „Boinga“ u Donbasu i masovnom ubistvu evropskih disidenata nisu imali nikakvog uticaja.

Antiruska propaganda je imala efekat bumeranga i počela je da radi u interesu poboljšanja ruskog imidža. Optužbe o mešanju u američke izbore i celu situaciju oko Bregzita, dovele su do toga da evropski građani koji imaju negativno mišljenje o američkom establišmentu i njihovoj politici, imaju sve bolje mišljenje o Rusiji, zaključuju ruski eksperti.