Odvojena upozorenja MMF-a i Svetske banke, zabrinuti signali s međunarodnih berzi energenata i otvorene pretnje Moskve da će uzvratiti, još ne utiču na odluku Amerike da grupacija G7 uskoro (pre 5. decembra) uvede „plafon“ ceni ruske nafte na svetskom tržištu.
Zvanični Vašington demantovao je juče izveštaj „Blumberga“ da „Bajdenov tim prerađuje plan za uvođenje ograničenja ceni ruskih barela zbog berzanskog negodovanja“.
„Bela kuća i administracija ostaju na kursu uvođenja efektivnog, snažnog ograničenja cene ruske nafte u saradnji s G7 i drugim partnerima. To je najefikasniji način da se obezbedi nastavak dotoka nafte na tržište po nižim cenama i zada jak udarac Putinovim prihodima kojima finansira svoj rat“, navela je juče u saopštenju za javnost Adrijen Votson, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
U međuvremenu, ideju o globalnom „kartelu kupaca“ energenata, koji bi, „nezadovoljni“ ustrojstvom svetskog tržišta energenata nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, preoblikovali pravila kupoprodaje barela, prvi je istakao bivši premijer Italije Mario Dragi – u maju u Vašingtonu.
„Cene (nafte u Americi i gasa u Evropi) nemaju nikakve veze s ponudom i tražnjom“, preneo je svojevremeno londonski „Fajnenšal tajms“ izjavu Dragija nakon razgovora s Džozefom Bajdenom, predsednikom SAD.
Odlučnost Vašingtona da dovede Zapad (u ovom trenutku u formaciji „G7 plus Australija“) u poziciju „kartela kupaca“, koji nastoji da odlučuje o profilu kupoprodaje ruskih energenata, u direktnom je sudaru s najnovijim, odvojenim upozorenjima MMF-a i Svetske banke da je reč o rizičnim potezima.
Vodeće finansijske institucije Zapada, berzanski eksperti, kupci sa Istoka i zvanična Moskva od proletos na razne načine upozoravaju političke prestonice Zapada da ovim inicijativama potencijalno sebe guraju u velike troškove i energetsku samoizolaciju nepredvidivih razmera i posledica.
Povodom ambicije Brisela da pre ove zime uvede „privremeno“ ograničenje cena energenata iz uvoza, Kristalina Georgijeva, izvršni direktor MMF-a, upozorila je nedavno EU: „Nemojte to da radite!“
Upravo tu meru zahteva 15 članica EU, dok joj se otvoreno protivi manja grupa država, predvođena Nemačkom i Holandijom. Prema Georgijevoj, sve države trebalo bi da budu na oprezu da mere koje sprovode u ovoj „prvoj globalnoj energetskoj krizi“ (ocena Međunarodne agencije za energiju) ne povedu ka „neodrživim rashodima za državne blagajne“ (u obliku ograničenja izvora snabdevanja, subvencija i drugih mera zaštite potrošača i privrede).
U međuvremenu, Svetska banka je ove sedmice ocenila da inicijativa uvođenja ograničenja cene ruske nafte odvodi njene protagoniste na „nepoznati teren“, koji ne vodi zamišljenom cilju, ako zemlje u razvoju, posebno vodeći tamošnji potrošači crnog zlata, ne pristanu da sarađuju. Kako stvari sada stoje, Kina, Indija i Turska, sve izdašniji kupci ruske nafte, manje-više otvoreno su odbile da povodom „rampe“ sarađuju sa SAD i G7.
EU je na ozbiljnim iskušenjima da objedini članstvo u nastojanjima da brzo, pre zime, uvede plafon cene prirodnog gasa (ruskog i drugih). Sredinom ove sedmice Kadri Simson, evropski komesar za energetiku, najavila je da bi „EU mogla naredne zime da uvede ograničenje cene gasa u nabavci, ali samo ako države članice daju Briselu takav mandat“, preneo je briselski portal „Euraktiv“. Takvo ograničenje bilo bi „mera iz krajnje nužde“, precizirala je Simsonova.
Koliko će Vašington i Brisel zaleći da do 5. decembra realizuju svoju gromoglasno najavljenu inicijativu za zapadno kalibriranje izvoza ruske nafte (a za njom naftnih derivata i gasa), ostaje da se vidi. Moskva tim povodom deluje spremna na sučeljavanje.
– Ograničavanje cene je atak na berzanske zakone i suverenitet izvoznika resursa – upozorio je juče iz Bakua Igor Sečin, šef „Rosnjefta“. Uvođenje plafona ceni ruskih energenata moglo bi s njegovim tvorcima vratiti kao bumerang, ocenio je Aleksander Novak, zamenik ruskog premijera, nakon odluke OPEK-a plus da proizvodnju nafte u decembru snizi za neočekivanih dva miliona barela dnevno.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
