Ambasadori članica Evropske unije su, na zahtev Nemačke, održali vanrednu debatu o situaciji u Srbiji nakon usvajanja pravosudnih zakona, za koje je Evropska komisija ocenila da predstavljaju značajan korak unazad, saznaje Radio-televizija Srbije u diplomatskim izvorima u Briselu.
U debati nije bilo odluka, ali je više zemalja pozvalo na razmatranje suspenzije fondova iz Plana za rast za Srbiju, ako usvojeni pravosudni zakoni ostanu na snazi, a neke države su pozdravile spremnost Beograda da se zakonodavstvo ne primenjuje do objavljivanja mišljenja Venecijanske komisije, koje se očekuje u junu.
Više članica, među kojima skandinavske i baltičke zemlje, Holandija i druge, izrazilo je „ozbiljnu zabrinutost“, ocenjujući da pravosudni zakoni predstavljaju nazadovanje u ključnoj oblasti vladavine prava.
Prema diplomatskim izvorima, neke zemlje su zatražile od Evropske komisije da se razmotri obustava isplata iz Plana za rast Srbiji, ako mišljenje Venecijanske komisije ne bude uzeto u obzir. U raspravi je pokrenuto i pitanje anti-EU retorike i uzdržanosti Srbije prilikom glasanja o rezoluciji o Ukrajini na Generalnoj skupštini UN.
S druge strane, grupa zemalja, među kojima su Francuska, Italija, Mađarska, Slovačka i druge, založile su se za „uravnoteženi pristup“ prema Srbiji, upozoravajući da bi „ishitrena obustava isplata“ iz Plana za rast išla na štetu strateškog interesa približavanja Srbije EU.
Kao i prošlog decembra, ove zemlje su se založile da se na sto vrati otvaranje klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, pozivajući se na princip zasluga i ocenu Evropske komisije da Beograd za to ispunjava potrebne tehničke uslove. Deo članica je ukazao da bi kritika pravosudnih zakona bila kredibilnija ako bi EU uvažila da je postignut određeni napredak u drugim oblastima, navode diplomatski izvori.
Slične rasprave o posledicama usvajanja pravosudnih zakona već su više puta tokom februara održane na nivou radne grupe za proširenje zemalja članica (COELA).
Komesarka za proširenje Marta Kos je ranije ovog meseca poručila da će Evropska komisija proceniti da li su preduslovi za isplatu evropskog novca Srbiji i dalje ispunjeni.
Prema regulativi o Planu rasta Zapadnog Balkana, preduslovi za korišćenje novca iz tog fonda su funkcionisanje demokratskog sistema i vladavine prava, a u slučaju Beograda i Prištine i „konstruktivni angažman u dijalogu“.
