Kina već godinama ima ekstremno razvijen sistem dostavnih platformi i livestream prodaje, i to je postalo masovni kanal za zaradu mladih. Ali ideja o „zatvorenoj petlji ekonomije” je više metafora nego zvaničan ekonomski model.
„Zatvoreni krug”, kako ga internet opisuje funkcioniše otprilike ovako: mladi muškarci rade u dostavi hrane, a mlade žene rade kao livestream prodavci, influenseri ili kreatori sadržaja. Oni međusobno troše novac u istom digitalnom ekosistemu: dostavljači zarađuju → troše na sadržaj → kreatori vraćaju novac kroz „poklone” i donacije. I tako nastaje slika „ekonomije koja se vrti u krug, bez izlaza”.
A šta se zaista dešava u Kini? Najmnogoljudnija zemlja sveta ima nekoliko jasnih trendova koji stoje iza ove priče. Tu su ogromne platforme za dostavu hrane kao što su Meituan i Ele.me, zatim snažan rast livestream e-commercea, odnosno prodaje preko aplikacije Douyin, koja je kineski pandan TikToku. Istovremeno, mladi su pod velikim pritiskom zbog posla i stanovanja, a sve više se širi i „gig economy“ – privremeni, aplikacijski poslovi.
Sve to je realno i dokumentovano, ali ne predstavlja „zatvoren sistem“, već posledicu ubrzanog razvoja digitalnog kapitalizma.
Internet je ovu realnost pretvorio u dramatičnu sliku i pojednostavio je do krajnosti. Umesto složenog ekonomskog sistema, dobili smo senzacionalne naslove i objašnjenja poput: „Muškarci dostavljači vs. žene u livestreamu“, „Novac koji se vrti bez izlaza“ i „Generacija zarobljena u aplikacijama“. Takve slike lako deluju kao socijalni eksperiment, pa je priča brzo eksplodirala na mrežama.
U suštini, ovo nije ni „čisto kineski“ ni „čisto zapadni“ fenomen. Zapad je ranije razvio modele platformske ekonomije: Uber, DoorDash, OnlyFans i ekonomiju influensera na TikToku. Kina je te iste principe dovela do mnogo veće razmere i spojila ih u snažno povezane digitalne sisteme.
Zato danas imamo paradoks: trendovi više ne idu u jednom pravcu, nego se stalno prepliću između Zapada i Istoka, a zatim dodatno pojačavaju i „ekstremizuju“ u različitim verzijama.
Ako se sve pojednostavi, ova viralna priča nije „tajna kineska ekonomija“, već slika digitalnog kapitalizma u njegovoj najgušćoj formi – gde se posao, zabava i potrošnja dešavaju na istom ekranu. Internet je taj kompleksan sistem samo pretvorio u narativ o „zatvorenom krugu“, koji zvuči dramatičnije nego što zaista jeste.
Piše: Biljana Stepanović
