Dijalog između ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trampa, može da doprinese slabljenju pritiska na srpski energetski sektor, izjavila je ruske medije Dubravka Đedović-Handanović, ministar rudarstva i energetike Srbije.
„Republika Srbija pozdravlja razgovore na visokom nivou između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa na Aljasci, koji su pokazali posvećenost okončanju sukoba u Ukrajini. Interes Republike Srbije je da se što pre postigne trajno i održivo rešenje, budući da se od 2022. godine suočavamo sa ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima zbog našeg doslednog stava po ovom pitanju“, rekla je ona.
Kako je navela, sankcije Evropske unije protiv Rusije negativno su uticale na aktivnosti srpskog naftnog giganta NIS zbog ruskog učešća u kapitalu kompanije.
„Kompanija se, ipak,uspešno nosila sa tim izazovima, a bezbednost snabdevanja nije ugrožena ni u jednom trenutku“, napomenula je Đedović-Handanović.
Situacija se zakomplikovala nakon što je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD 10. januara uvela sankcije protiv Naftne industrije Srbije. Zvanični Beograd je do sada obezbedio nekoliko odlaganja primene ovih sankcija.
Đedović-Handanović je istakla da je kupovina sirove nafte postala teža, ali da je snabdevanje nastavljeno, cene su ostale stabilne, a građani nisu osetili poremećaje.
„Nadamo se da će nastavak pregovora na visokom nivou doprineti napretku i postizanju sporazuma koji bi mogao da pozitivno utiče na otklanjanje neizvesnosti i uklanjanje kompanije NIS sa liste sankcija“, naglasila je Đedović-Handanović.
Prema njenim rečima, Moskva je „dugogodišnji i važan partner“ Beograda u energetskom sektoru.
„Uprkos brojnim izazovima, od kojih mnogi ne zavise isključivo od naših zemalja, saradnja je bila efikasna i obostrano korisna“, napomenula je Đedović-Handanović.
Dodala je da su pregovori sa „Gaspromom“ o novom dugoročnom sporazumu o isporuci gasa u toku. Precizirala je da „ostaje da se utvrde samo pojedinačni elementi budućeg sporazuma“.
Pored toga, šef Ministarstva energetike je naznačila da je posle dugog čekanja počelo proširenje podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“, što je prethodno dogovoreno sa ruskim partnerima.
„Povećanje obima skladištenja na našoj teritoriji je od ključnog značaja za energetsku bezbednost u promenljivim geopolitičkim uslovima“, naglasila je Đedović-Handanović.
Ona je podsetila da je jedan od prioritetnih projekata u energetskom sektoru izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska.
„Uz podršku vlada Rusije i Mađarske, moći ćemo da se povežemo sa naftovodom ‘Družba’ i time obezbedimo dodatni pravac za isporuku nafte“, objasnila je Đedović-Handanović.
Ona je istakla da Srbija nastavlja da vodi energetski suverenu politiku, a „saradnja sa Ruskom Federacijom u energetskom sektoru zasniva se na dugoročnom poverenju i zajedničkim interesima“.
Naftovod Srbija-Mađarska
U februaru je mađarska vlada objavila da će uložiti 320 miliona evra tokom tri godine u izgradnju naftovoda kojim bi Srbija mogla da dobija sirovu naftu koja dolazi iz Rusije putem naftovoda „Družba“. Kapacitet naftovoda biće oko 5 miliona tona godišnje. Kako je ranije izvestio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, već je sprovedena studija izvodljivosti za projekat, koji predviđa polaganje 180 km cevi u Mađarskoj i 120 km u Srbiji, kao i izgradnju kontrolno-merne stanice na granici između dve zemlje.
