Zbog nove uredbe Evropske unije, koja stupa na snagu 31. decembra 2025. godine, mogle bi osetno da porastu cene mnogih proizvoda na policama trgovina.
Cilj uredbe je da spreči krčenje šuma zbog uzgoja poljoprivrednih kultura i proizvodnje sirovina, no trgovci i proizvođači upozoravaju da će novi propisi doneti ogromne troškove i dodatni administrativni pritisak.
Prema Uredbi o deforestaciji (EUDR), u EU se od kraja ove godine više neće moći uvoziti roba koja potiče s područja na kojima je nakon 31. decembra 2020. došlo do krčenja šuma. Pravila ne vrede samo za tropske kišne šume, nego i za šume unutar Europe.
Uredba obuhvata sedam ključnih sirovina: kafu, kakao, palmino ulje, soju, goveđe meso, drvo i kaučuk. Pravila vrede i za prerađene proizvode, od čokoladica i kožnih torbi do nameštaja od iverice.
Kompanije će morati tačno da navedu poreklo svojih sirovina, uključujući GPS koordinate zemljišta na kojem su uzgojene. Pogrešni podaci ili izostanak potrebnih geolokacijskih informacija mogli bi da rezultiraju novčanim kaznama, zabranom uvoza ili čak zaplenom proizvoda.
Glavni ekonomista Commerzbanke Jurg Kremer rekao je za nemački Bild da će upravo birokratija biti najveći izazov za poslovanje, čak i veći od visokih poreza, cena energenata i loše infrastrukture. Smatra da bi bilo dovoljno obavezati same uvoznike da dokažu da roba ne potiče s područja na kojima je u poslednjih pet godina došlo do deforestacije, a ne sve firme u lancu snabdevanja.
Iz nemačkog lanca trgovina EDEKA upozoravaju na ogroman administrativni teret, koji uključuje milione novih izjava o usklađenosti čak i za robu koja je već proverena, kao i zahtevnu obradu geolokacijskih podataka. Slično poručuje i Martin Šiler iz Fairtrade Deutschland, koji procenjuje da će troškovi biti visoki te će se verovatno preliti na potrošače.
„Kako će se tačno ova uredba odraziti na cene u supermarketima, danas se ne može pouzdano reći“, izjavio je Dirk Hajmiz REWE Grupe. Međutim, Šiler upozorava da će teret novih zahteva najviše osetiti mali proizvođači u zemljama globalnog juga, a moguće su i nestašice kod organskih i Fairtrade sertifikovanih dobavljača.
„Ideja je u osnovi dobra, ali u sadašnjem obliku to nije korak prema većoj pravednosti – naprotiv“, zaključuje Šiler.
