Nemački penzioni sistem je pod pritiskom zbog starenja stanovništva, a nova ministarka privrede Katerina Rajhe želi da Nemci rade duže kako bi to nadoknadili.
Za nemačku ministarku privrede Katerinu Rajhe (CDU) postoji jednostavan način da se popravi nemački penzioni sistem: „Moramo da radimo više i duže“, rekla je bez uvijanja za list „Frankfurter algemajne cajtung“ krajem jula i time podgrejala novu debatu. Rajhe je tvrdila da obećanja data u koalicionom sporazumu aktuelne nemačke vlade ranije ove godine jednostavno neće biti dovoljna.
Starenje stanovništva u Nemačkoj odavno je prepoznato kao problem. Srednja starost populacije – 46,7 godina – osma je najviša u svetu i treća najviša među velikim ekonomijama, odmah iza Japana i Italije. Do 2040. godine očekuje se da će četvrtina stanovništva imati 67 ili više godina.
Početkom 1960-ih, na svakog penzionera dolazilo je šest aktivno osiguranih radnika – danas je taj odnos 2 prema 1, s trendom opadanja, a 2025. godine dve trećine budžeta Ministarstva rada otići će u penzioni sistem: 121 milijarda evra.
„Na duže staze je neodrživo da radimo samo dve trećine svog odraslog života, a jednu trećinu provedemo u penziji“, upozorava ministarka Rajhe. „Nažalost, previše ljudi predugo odbija da prihvati demografsku realnost.“
Njene izjave izazvale su brzu reakciju njenih kolega iz vlade sa levog centra. Lars Klingbajl, ministar finansija i lider SPD-a, socijaldemokratske stranke koja tradicionalno sebe vidi kao predstavnicu radničke klase, opisao je njenu izjavu kao „šamar u lice“ za mnoge radnike. „Lako je to reći kad sediš u udobnoj fotelji u Berlinu“, rekao je Klingbajl za televiziju ntv. „Ali trebalo bi da izađeš i razgovaraš s ljudima širom zemlje koji rade kao krovopokrivači, medicinske sestre, učitelji – koji se zaista iscrpljuju i već sada jedva da mogu dočekati do 67.“
Sindikati su, u međuvremenu, ocenili da je ministarkin plan jednostavno novi način da se smanje penzije: mnogi radnici neće moći da rade do kasnijih godina zbog zdravstvenih razloga, što će ih prisiliti na prevremenu penziju i trajna umanjenja primanja.
Borba oko penzija
Ugovorom koji su postigle dve vladajuće partije u Nemačkoj – konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i SPD – obećava se da se trenutna starosna granica za penziju neće povećavati.
Umesto toga, u ugovoru stoji: „Želimo više fleksibilnosti u prelasku sa posla u penziju.“ U praksi, „fleksibilnost“ znači davanje podsticaja ljudima koji nastave da rade i nakon zakonske starosne granice za penziju. To uključuje mere poput tzv. „Aktivrente“ (aktivna penzija), prema kojoj se prihod do 2.000 evra mesečno oslobađa poreza za one iznad zakonske starosne granice za odlazak u penziju.
Jan Šarpenberg, stručnjak za penzije iz savetodavne firme Financtip, uveren je da bi nemački penzioni sistem hitno trebalo da se reformiše, ali da je debata oko toga postala zamorna.
„Dužina radnog veka samo je jedna od poluga koje se mogu prilagoditi kako bi se reformisao penzioni sistem i odgovorilo na demografske promene“, kaže Šarpenberg za DW. „Iskreno, pomalo je iscrpljujuće što se godinama i decenijama ponavljaju isti argumenti za i protiv, a stvarne reforme nema.“
Iako se slaže da bi povećanje zakonske starosne granice moglo postati neophodno – to ne negira činjenicu da bi to u praksi značilo smanjenje penzija za neke ljude. „Reforma će uspeti samo ako se kombinuje više mera.“
Kako funkcioniše penzioni sistem u Nemačkoj
Sistem starosne granice za penziju u Nemačkoj veoma je složen. Trenutno je zakonska starosna granica 65 godina, ali je planirano da se poveća na 67 do 2031. godine. Međutim, ta granica zavisi od godine rođenja i dužine uplaćivanja doprinosa.
Postoje i izuzeci: osobe s invaliditetom ili one koje su uplaćivale doprinose 45 godina, mogu na primer ranije da se penzionišu.
Doprinos od 18,6 odsto bruto mesečne plate zaposlenog ide u državni penzioni fond, pri čemu poslodavac i zaposleni plaćaju po polovinu. Vlada očekuje da će se ova stopa doprinosa povećati na 22,3 procenta do 2035. godine, gde bi trebalo da se stabilizuje do 2045.
Johanes Gajer, istraživač javnih finansija iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), istakao je da je pitanje starosne granice toliko sporno jer različito pogađa radnike. „Mnogi ljudi ne mogu da zamisle da rade posle 67. godine“, rekao je. „Ali oni s možda bolje plaćenim poslovima to mogu.“
Mnogi stručnjaci smatraju da je uska fokusiranost na starosnu granicu neproduktivna, jer postoji mnogo načina da se povećaju doprinosi penzionom sistemu.
Jedna mera bi, na primer, bila poboljšanje uslova za brigu o deci, kako bi više samohranih roditelja moglo da radi puno radno vreme i time uplaćuje veće doprinose. Drugo rešenje moglo bi da bude olakšavanje i podsticanje useljavanja u Nemačku. Takođe se predlaže uključivanje privatnika i državnih službenika u javni sistem doprinosa.
Kako je u drugim zemljama?
Nemački penzioni sistem veoma se razlikuje od sistema u drugim evropskim zemljama. U Danskoj, na primer, starosna granica za penziju vezana je za očekivani životni vek, pa se s dužim životnim vekom automatski povećava.
U Švedskoj, doprinosi pojedinaca ulažu se na različita finansijska tržišta, a zatim se isplaćuju profiti kada osoba dostigne predviđenu starost.
„To pomaže u diverzifikaciji rizika“, kaže Gajer. „Nisu toliko zavisni od starenja sopstvene populacije.“ U nemačkom sistemu, s druge strane, doprinosi radnika ulaze u jedan fond iz kojeg se finansiraju trenutne penzije.
Gajer tvrdi da, za razliku od drugih evropskih zemalja, Nemačka nije razvila privatne opcije osiguranja koje bi dopunile državne penzije i bile dostupne celoj populaciji, a ne samo bogatima.
„Druge zemlje su“, kaže, „uradile to znatno bolje. Velika Britanija, Holandija, Danska, Švedska – sve one imaju sisteme obaveznog osiguranja sa relativno niskim troškovima i dobrim profitima. To u Nemačkoj nedostaje.“
