„Treba se zapitati zašto snažne članice EU poput Danske i Švedske ne žele evro… na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra“, kažu ekonomisti o uvođenju zajedničke valute u Hrvatsku.
Sa početkom naredne godine Hrvatska će postati dvadeseta država u Evrozoni i 26. država u kojoj se evro zvanično koristi kao sredstvo plaćanja. To je zapečaćeno u sredu (12. jul) u Briselu, a određen je i kurs prema kojem će 7,5345 kuna biti pretočeno u jedan evro.
Većina nemačkih medija o tome donosi agencijsku vest. „Frankfurter algemajne cajtung“ citira hrvatskog ministra finansija Zdravka Marića koji je u Briselu govorio o „istorijskom danu“.
FAZ citira i češkog ministra finansija Zbinjeka Stanjuru koji je rekao da je ulazak Hrvatske u zonu zajedničke valute „razumna politička odluka“. Ali istovremeno FAZ primećuje da Češka sama nije članica evrozone.
U klub evra ulaze najslabiji?
Drugi veliki nemački konzervativni dnevnik, „Velt“, donosi dužu analizu i citira ekonomiste koji ne pozdravljaju prijem Hrvatske u evrozonu. „Velt“ piše da Hrvatska uvodi valutu u trenutku krize kada je evro u poređenju s dolarom najslabiji od uvođenja pre 20 godina i kada čitavu zonu potresa jaka inflacija.
Tako Štefan Kots sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu smatra da Hrvatska pre svega može da profitira od jeftinih kredita i logici po kojoj stabilne zemlje poput Nemačke plaćaju iste kamate kao i nestabilne zemlje evropskog juga.
– Treba se zapitati zašto snažne članice poput Danske i Švedske ne žele evro… na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra – kaže Kots i zaključuje da Hrvatsku nije trebalo primiti dugo dok se valuta ne stabilizuje.
U tekstu se navadi da, nakon Hrvatske, koja je treća po redu najsiromašnija članica EU, i Bugarska kao najsiromašnija članica stremi uvođenju evra.
Visoka zaduženost Hrvatske
I ekonomista Matijas Kulas iz Centra za evropsku politiku ukazuje na visoku zaduženost Hrvatske od 80 odsto BDP-a iako pakt evrozone kaže da članice ne smeju imati dug veći od 60 odsto. Kako se navodi, od članica EU koje još nisu u zoni evra, Hrvatska se bori s najvišim dugom.
– Švedska bi sa svojih 37 odsto duga bila više nego dobrodošla, ali oni ne žele evro – zaključuje Kulas.
On takođe smatra da je i krhkost institucija Hrvatske, ali i zemalja koje uskoro žele da uđu u evrozonu poput Rumunije i Bugarska slaba tačke jer „nizak nivo snage institucija znači rizik za ekonomsku i političku otpornost u razdobljima krize“.
