Ako se samo čuva i ne troši, novac može da izgubi na vrednosti u zavisnosti od visine inflacije. Do skora nije bilo mnogo isplativo ni da se novac štedi u banci jer su banke poslednjih godina pod uticajem svetskih finansijskih tendencija izuzetno snizile kamatne stope. Međutim, stvari su se promenile u prethodnih nekoliko meseci.
Novac je svakako bolje i sigurnije čuvati u pouzdanoj i stabilnoj banci nego u „slamarici“ s tim što je u ova krizna vremena to i isplativije jer su banke konačno nakon nekoliko godina podigle kamatne stope na štednju.
Kriza – šansa za zaradu na štednji?
Kriza izazvana pandemijom, a pojačana ratom u Ukrajini uticala je na banke u Srbiji da u potrazi za domaćim kapitalom povećaju kamatne stope na štednju. Nešto slično se dogodilo i pre više od decenije prilikom prethodne svetske ekonomske krize. Dakle, kriza svakako predstavlja opasnost i neizvesnost, ali s druge strane može biti i prilika za one sa kapitalom da uštede novac i pritom zarade na štednji. Da bi se to dogodilo neophodno je pametno štedeti novac.
Pametna štednja podrazumeva, pre svega, izbor stabilne i sigurne banke pogotovo u ova krizna vremena. Koliko je to značajno najbolje znaju štediše tokom ratnih devedesetih godina. Zato je neophodno za štednju odabrati pouzdanu banku koja je svojim dosadašnjim poslovanjem u Srbiji dokazala svoju stabilnost.
Stabilna banka – pametna štednja
Od 22 banke koje trenutno posluju u našoj zemlji sve imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije, a to znači da su im po zakonu depoziti osigurani. Pored toga, to znači da redovno plaćaju po zakonu premiju osiguranja Agenciji za osiguranje depozita. Depozit koji država osigurava je povećan sa 3.000,00 evra na 50.000,00 evra, što znači ako iz nekog razloga Banka ode u stečaj, država prema svakom štediši snosi odgovornost u pomenutom iznosu.
Uštedite i novac i vreme
Kao što nema pametne štednje bez sigurne i pouzdane banke tako se u poslednje vreme sve manje štednja može zamisliti bez usluga elektronskog bankarstva. Jednostavno, građani žele da uz novac uštede i vreme, a to je nemoguće ako moraju da poštuju radno vreme šaltera u banci. S druge strane, usluga elektronskog bankarstva dostupna je klijentu svakog dana 24 sata što znači da u svakom trenutku može da raspolaže bitnim informacijama i novcem u zavisnosti od načina štednje.
Oročena štednja – najveća zarada
Kada je reč o štednji, u Srbiji je najisplativija oročena devizna štednja jer banke na nju daju najveće kamatne stope. U ProCredit banci na oročenu deviznu štednju na 12 meseci imate nominalnu (1,25 odsto) i efektivnu kamatnu stopu (1,06 odsto). U prevodu, ako štediša u ProCredit banci oroči 50.000 evra na 12 meseci imaće na računu 50.531,25 evra nakon godinu dana ili profitirati „čistih“ 531,25 evra. Minimalni iznos za oročenu deviznu štednju je 5.000 evra.
Ko želi još povoljnije uslove štednje trebalo bi novac da oroči na 25 meseci. Prilikom takve štednje nominalna kamatna stopa u ProCredit banci je 1,4 odsto, a efektivna kamatna stopa 1,18%, pa se na oročenih, primera radi, 50.000 evra nakon 25 meseci dobija 51.239,69 evra ili čistih 1.239,69 evra. Inače, mininimalan iznos za oročenu deviznu štednju na 25 meseci u ProCredit banci je, takođe, 5.000 evra.
Flex štednja – rešenje za nestabilnost?
Ako je oročena devizna štednja najisplativija, u ovom trenutku je flex možda najpovoljnija. Naime, rat u Ukrajini je doveo do velikih poskupljenja osnovnih životnih namirnica i energenata odnosno generalno do nestabilnosti širom sveta. U takvim okolnostima mnogi su u dilemi da li će im ušteđevina biti potrebna u svakom trenutku? Da ne bi mnogo brinuli o tome, građani mogu da se odluče na flex ili štednju po viđenju koja im omogućuje da istovremeno i štede i raspolažu novcem, a pritom i da ostvare određenu zaradu. Naravno, kamatne stope prilikom flex ili štednje po viđenju su niže u odnosu na oročenu dnevnu štednju.
Međutim, najbitnije je da novac na štednom računu ne gubi vrednost.
