Srbiji ne prete neštašice, a pogotovo ne neštašice hrane, samo je pitanje po kojoj ceni ćemo je nabavljati, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović i dodaje da su projekcije privrednog rasta za ceo Zapadni Balkan, pa i za Srbiju manje nego na početku godine.
– Prema svim projekcijama međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke, MMF-a i Evropske komisije, očekuje se usporavanje rasta. Prognoze su manje optimistične nego na početku, što je logično, s obzirom na rat u Ukrajini, da su cene energenata porasle više od očekivanog – rekao je Vlahović za Tanjug u Istri, gde učestvuje na skupu “Strateški ekonomski razgovori”.
On je podsetio da je Svetska banka smanjila projekciju rasta u Srbiji za više od jednog procenta, tako da su projekcije sada 3,2 odsto BDP-a, a slično je za ceo Zapadni Balkan.
– Velika je neizvesnost pred nama. Videćemo kako će se odvijati sukob u Ukrajini, kako će se on završiti, kako će to uticati na cene energenata, da li će uzov ostati neprekinut… To će sve definisati konačne rezultate koje ćemo ostvariti – rekao je Vlahović.
Po pitanju stranih investicija, Vlahović navodi da su one značajne za region i za Srbiju, jer ne samo da predstavljaju jedan od “motora” ukupnog rasta, već i pokrivaju, u ovom trenutku, rastuhći platni deficit.
Prošle godine su, kaže, strane direktne investicije činile oko sedam odsto BDP-a, a deficit je bio 4,4 odsto, dakle, višestruko je bio pokriven platni deficit, ali je u sadašnjim uslovima rizika u investiranju, za očekivati da će strane investicije biti na nižem nivou od prošle godine.
– Tu se otvara pitanje pokrića platnog deficita, čini mi se da ove godine, ne samo kod nas, nego svuda na Zapadnom Balkanu, neće biti dovoljan nivo stranih investicija za pokriće tekućeg deficita, već da se izvori moraju potražiti na drugoj strani, bilo zaduženjem ili, što je najmanje dobro, smanjenjem ukupnih deviznih rezervi – pojasnio je Vlahović.
Na pitanje treba li Srbija da strahuje od nestašica, odgovara odrično, ali je, napominje, pitanje kakve će biti cene.
– Imamo jedini proizvod koji je problematičan, a to će zavisiti i od političkih kretanja, a to je uvoz prirodnog gasa. Za sve ostalo, siguran sam, ne preti nam nestašica, naročito ne hrane. Samo je pitanje po kojoj ceni ćemo nabavljati – rekao je Vlahović i dodao da je inflacija u Srbiji u aprilu bila 9,6 odsto, u Severnoj Makedoniji već je veća od 10 odsto, a u EU više od sedam odsto.
Dodaje, ipak, da se prema projekcijama, očekuje usporavanje rasta cena, a NBS smatra da će se cene vratiti u projektovani koridor na kraju godine, a to je od tri do 1,5 odsto.
Ocenjujući preduzete mere vlade, kako bi zaštitila građane, usled ukrajinske krize, kaže da su sve administrativne mere koje se odnose na ograničenje cena bazičnih proizvoda, plodotvorne, samo ako su kratkotraje, jer na duži rok se cene ne mogu administrativno uređivati.
– Tako i ove mere doživljavam kao nešto što ima zadatak da nas odbrani od trenutnog šoka, od februara do danas, a verujem da će do leta prestati administrativna zabrana, kao što je prestala i zabrana izvoza brašna i žitarica, jer je to sada nepotrebno – rekao je on.
Dodao je da je stav ekonomista nepromenjen, da se mora prestati sa nepotrebnim trošenjem, već je potrebno načelo opreznosti u vođenju fiskalne politike, zato što je važno da na kraju ove godine deficit ne bude veći od projektovanog.
– A, bojim se da će biti. Tako predviđa i Svetska banka, a i rezultati u prva tri meseca govore da će deficit biti bliže četiri nego projektovanih tri odsto. Ali, zato treba maksimalno racionalno upravljati državnom kasom i smanjiti nepotrebna trošenja – rekao je Vlahović.
Komentarišući ugovor o proizvodnji elekrtičnog automobila u „Fijatu“, Vlahović kaže da je važno da „Fijat“ ostane u Srbiji, jer je autoindustrija izvozno orijentisana, donosi visoku tehnologiju i produktivnost, a to je nešto čemu i mi u industrijskom razvoju treba da stremimo.
