Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli da masovno daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u trgovinama i uslužnom sektoru.
Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovinskoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju da upravljaju dvema krizama. S jedne strane, sve im je teže i skuplje da nabave sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.
Fenomen je najrašireniji u SAD, ali se proširio i po ostatku sveta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se s 3.3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4.3 miliona mesečno u septembru ove godine, što su istorijski nivoi.
Prema anketi na uzorku od 6.000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69 odsto radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko meseci, a 24 odsto u sledećih tri do šest meseci.
Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su ranijih godina mogli očekivati da će 11 odsto radnika promeniti posao.
Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66 odsto navelo je da ne mogu pronaći dovoljno stručnih radnika. Istraživanje „Majkrosofta“ 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41 odsto anketiranih planira da da otkaz.
Situacija u Evropi je puno manje dramatična od one u SAD zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti te su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i zaključavanja, stopa nezaposlenosti u SAD naglo je skočila s 4 odsto na 14 odsto, ali se brzo vratila na 5 odsto. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona i dalje iznad 7, viša nego u SAD, prenosi portal Investitor.
Daju otkaz jer mogu da ga priušte
Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Lokdauni su prisilili ljude da uspore tempo i razmisle o svojim karijerama i životima.
Veliki rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promjeni karijere sprovedu u delo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta – ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je veliki deo godine puno toga bilo zatvoreno, onda su ljudi manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.
Rekordne nivoe štednje omogućile su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vreme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.
Poboljšanje radnih uslova
Zavod za statistiku rada SAD je u oktobru objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4.9 odsto u zadnjih godinu dana (na 30.96 dolara), a broj radnih sati u sedmici pada s 34.8 na 34.7 sati.
Poslodavci paniče oko novonastale situacije i boljim uslovima nastoje da zadrže radnike i privuku nove.
Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vreme, brigu za porodicu i decu, hobije i rekreaciju.
Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4.9 odsto u odnosu na 3.4 odsto. Profitirali su i oni koji su promijenili posao jer su im plate rasle za 5.4 u odnosu na 2020, dok su onima koji nisu menjali posao rasle 3.9 odsto. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.
Društvene promene
Jedan aspekt „masovnog otkaza“ je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenicima da budu dislocirani iz kancelarija i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta. Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mestima, podstaknuti mogućnosti rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živeti u skupim gradskim centrima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.
„Masovni otkazi“ izmešali se s već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u „klaudu“ umesto u fizičkom obliku i rast cena nekretnina u urbanim sredinama, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku blagajnu.
Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za decu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju decu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50.1 odsto, na najniži nivo od 2014.
Preniske plate
Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju, a situacija s kovidom 19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vreme biti bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.
Zbog toga se ni u SAD ni u EU nezaposlenost nije vratila na predpandemijske nivoe, iako je rekordno puno otvorenih radnih mesta.
Poslodavci će jednostavno morati da podižu zarade najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon „masovnog otkaza“ može očekivati fenomen „masovnog zapošljavanja“, zavisno od toga hoće li se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.
Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.
