Slovenija, Nemačka, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka – to su nova utočišta i tržišta koja zapošljavaju srpske kamiondžije. Evropa je primamljiva zbog plata koje su i do 4 puta veće od onoga što vozači kamiona mogu da zarade u Srbiji, upravo zato našoj zemlji fali više od 6.000 iskusnih vozača kamiona.
Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata PU „Transport i logistika“ u razgovoru za Novu objašnjava da Srbiji nedostaju tri kategorije vozača – u prvoj su vozači međunarodnog transporta, kojih nedostaje najviše, u drugoj oni koji rade samo u domaćem transportu, a u trećoj vozači u distribuciji, odnosno, snabdevanju velikih gradova.
– Jedan od novonastalih problema je i što smo došli u situaciju da je dosta naših vozačkih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogle da rade, pa vozači sada odlaze tamo kod njih – te kompanije su u Slovačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Bugarskoj, mislim da ima i nekoliko kompanija u Hrvatskoj i u Bosni. Drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi, pre svega, obezbedile vozače – objašnjava Jevtić.
Ipak, najveći motiv za odlazak u inostranstvo je plata.
– To se posebno odnosi na dostavu i distribuciju. Kod nas je prosečna plata u distribuciji od 400 do 500 evra. To što zarade naši vozači koji razvoze hranu po gradovima i okolini, to napolju ide i do 2.000 evra neto – ističe Slavoljub Jevtić.
Ipak, on napominje i da uslovi u kojima rade vozači u EU nisu baš tako idealni.
– Vozači u inostranstvu žive tako što četvoro-petoro njih živi u jednom stanu, pa se onda dele troškovi. U jednom kevetu spavaju dve ososbe koje rade u različitim smenama. Reč je o kalkulaciji da mogu da zarade više nego ovde, a opet računaju i na to da mogu da se vrate kad god hoće u Srbiju, jer je potražnja ogromna i stalno su raspisani konkursi za vozače. Odlaze ne samo mladi ljudi, tu su i ljudi srednjih godina koji ostave porodice u Srbiji i odu u inostranstvo da bi zaradili – priča Jevtić.
Vozači su, prema njegovim rečima, traženi i zbog toga što se dosta povećao kamionski transport. Takođe, radno vreme vozača se sada strikno kontroliše, imate elektronske tahografe, pa ne možete da slažete da ste vozili manje nego što jeste.
– Više posla i veća kontrola, zato nam treba više vozača – izričit je Jevtić.
Licence i školovanje kao rešenje
Fale nam školovani, mladi vozači – objašnjava on.
– Vozači koji su sada u penziji, sve su to u ogromnom procentu vozači koji su prošli kroz obuke u vojsci. Mi smo u bivšoj Jugoslaviji imali četiri trenažna centra u kojima su vozači sticali dozvole za određene kategorije. U međuvremenu, starosne granice za neke kategorije su se pomerile. Nešto što ste mogli da vozite sa 18 godina sada možete da vozite sa 21. godinom – opisuje Jevtić sve okolnosti koje su dovele do nedostatka vozača.
– Samo školovanje može da nas izvuče iz ovakve situacije. Mladi moraju da steknu neophodne licence za rad. Za to treba vremena. Mi u Srbiji trenutno imamao 17 škola koje su sertifikovane od naše agencija za saobraćaj i gde se rade obuke i ide na ispit za licencu. To je jedini način da se dođe do vozača – kaže Jevtić.
Ipak, i tu ima ono ali što vozačima sreću kvari – budući šoferi nemaju novca da plate obuku i licencu koja košta oko 3.000 evra.
Globalna nestašica vozača kamiona
Nemačkoj nedostaje oko 80.000 profesionalnih vozača. Svaki treći će uskoro otići u penziju, a razmišlja se da bi ovo zanimanje mogla da učini atraktivnijim veća plata. I Slovačkoj prema procenama nedostaje 12.000 vozača. Velika Britanija potražuje oko 58.000 vozača. U nekim od najrazvijenijih zemalja, Kanadi i Americi, mladim ljudima preporučuju se da se bave ovim poslovima, jer nedostaje 900.000 profesionalnih vozača.
