U nekim prodavnicama med već sada košta od 1.500 do 1.800 dinara, a iz udruženje pčelara najavljuju da bi uskoro kilogram mogao da košta i 2.000 dinara.
Cena raste zbog sve manje ponude, a poznavaoci kažu – sve više livada je u korovu, a lošiji su i klimatski uslovi.
Nedostatak meda, posebno bagremovog, evidentan je već godinama, a glavni razlog je što pčele nemaju dovoljno nektara da bi sakupile med, kaže za RTS profesor Biološkog fakulteta Ljubiša Stanisavljević.
– Pčele nisu imale dovoljno nektara da bi sakupile med i to se desilo ove godine i dešava se već godinama, konkretno kod nas imamo nedostatak bagremovog meda. Dešava se da bagrem cveta, ali ne medi dovoljno i onda nemate dovoljne količine meda – objašnjava Stanisavljević.
I kupci koji godinama kupuju med od proverenih proizvođača primećuju nestašicu koja, kako kažu, traje već šest godina.
– Ne bih znao da vam kažem koji je pravi uzrok nestašice meda, ja kupujem već godinama od proverenog proizvođača – kaže jedan od sagovornika.
S druge strane, falsifikovanog meda je sve više na tržištu, a Srbija nema laboratoriju za detaljnu kontrolu, već su one rutinske i odnose se na ispitivanje osnovnih parametara.
Načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović kaže da u slučaju otkrića falsifikovanog meda u inspekciji povećavaju nadzor ne samo distribucije meda nego i proizvodnje.
– Svaki subjekat u poslovanju mora da obezbedi sve potrebne informacije svom nadležnom inspektoru – objašnjava Ivanović.
Kad ga već tako skupo plaćamo, bar da ne kupujemo falsifikat.
– Kada vidimo da je med kristalizovan jer je to njegovi prirodni proces, to je sigurno pravi med, jer falsifikatori nisu mogli da naprave falsifikat koji se kristališe – tvrdi Stanko Rajić iz Udruženja pčelara.
Stariji i iskusniji kupci imaju svoje načine kako proveravaju kvalitet meda, tako jedna baka kaže da kada okrene teglu, gleda da li će se pojaviti „kugla“.
