Zabluda je da u Srbiji ima puno šljive, neće je biti dovoljno ni za izvoz i to ćemo videti kada izvoz počne, kaže poljoprivredni stručnjak Luka Radoja i dodaje da je „Kraljevina Srbija izvozila više šljive nego Srbija danas“.
Berba šljiva je u punom jeku, ali prinos je oko 30 odsto manji od očekivanog. Cena na otkupu je 30 do 50, a na pijacama u Beogradu oko 100 dinara. Poljoprivredni stručnjak Luka Radoja kaže za RTS da je zabluda da Srbija ima puno šljive i da će se problemi nastaviti ako se ne promeni pristup u uzgoju.
Luka Radoja kaže da je ova godina nevesela za šljivu, jer je bilo hladno proleće, mrazevi, a potom i suša, zbog čega je prinos umanjen.
– Nismo se od toga mogli odbraniti izuzev na mestima gde je bilo vode, a mi imamo malo vode za navodnjavanje i malo uređaja za navodnjavanje – navodi Radoja.
Radoja stiče da se šljiva u Srbiji još uvek ne gaji plantažno, već na malim površinama i da će se problemi nastaviti ako se ne promeni pristup u uzgoju šljive.
– Ministarstvo poljoprivrede je uradilo reonizaciju uzgoja vinove loze. Tako treba da uradi i za uzgoj voća. Nije svuda mesto šljivi. Imamo Institut za voćarstvo, imamo fakultet i oni će reći tačno šta sve treba znati da bi se uspešno uzgajala šljiva – kaže Radoja.
Naglašava da za sada nema ni dovoljno novca da bi se šljiva plantažno uzgajala, uz pravilan zasad, navodnjavanje i zaštitu od grada.
– Moramo misliti o budućnosti. Neće biti radne snage da se šljiva bere, treba nam mehanizovani proces uzgoja šljive – smatra Radoja.
Kaže da je na loš rod ove godine najviše uticala suša, koja je naudila svemu što je posađeno.
– Tamo gde nije navodnjavano, prinosi su značajno manji. To ne znači da je lošiji kvalitet jer je više suve mase i šećera, što je važno – objašnjava Radoja.
Luka Radoja ističe da u Srbiji nije pravilan ni izbor sorte šljive, jer dominira „stenlej“.
– Profesor iz Mičigena meni kaže da oni u Americi tu šljivu zovu bljak. Ja ga pitam odakle im ta reč, a on kaže da nije pozajmljena od nas, ali da je bljak – priča Radoja.
Navodi da se „stenlej“ najviše koristi, jer je tolerantan na virus šljive koji je uništio srpsku požegaču.
– Priča o požegači se nastavlja i naši stručnjaci su objasnili kako je možemo sačuvati. Postoje načini da se sačuva. U okolini Valjeva je još ima, ali je stradala i zbog aljkavog odnosa prema njoj. Obradu zemljišta su ranije radile svinje rijući zemljište i češući se o stabla – kaže Radoja.
Ističe da neće biti dovoljno šljive ni za izvoz.
– Šljiva se najviše sadi u Srbiji, ali tek kada se pokrene izvoz, saznamo da je nemamo dovoljno. Ako je moguće, dobro je da se izvoze prerađevine – kaže Radoja.
Ističe da je Kraljevina Srbija izvozila dvostruko više šljiva nego Srbija danas, jer je bilo više šljiva i ljudi u selima koji su je brali.
– Namera je da se šljiva prerađuje, ne samo u rakiju. Pre Drugog svetskog rata na produktnoj berzi u Njujorku sve suve šljive ovoga sveta ravnale su se prema kvalitetu suva šljiva ala Brčko. To je važilo za suvu šljivu ala Srbija. Danas toga malo ima – naglašava Radoja.
