Prošle su tri godine od ratifikacije Sprazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom u kosovskom parlamentu, a taj proces se još uvek ne smatra završenim.
Po definiciji demarkacija predstavlja utvrđivanje granične linije jedne zemlje na osnovu ugovora i postavljanje graničnih zakona koje ona i susedne zemlje moraju poštovati.
Kako navodi taj medij, premijer Albin Kurti, koji je nekada bio najveći protivnik sporazuma, još nije formirao Komisiju za demarkaciju granice, koju je najavio pre nekoliko meseci.
Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova ocenjuju da Kurti ne preduzima aktivnosti koje su u interesu građana.
Poslanica DPK Ganimete Musjliu kaže da Kurti ne ispunjava svoja obećanja iz predizborne kampanje.
– Ovo nije jedina tema pomoću koje je Kurti gradio predizbornu kampanju, bio je tu i reciprocitet, zatim raspuštanje Specijalnog suda i mnoge druge, koje je propagirao sve dok bio je u opoziciji, a sada ih je zaboravio – kaže Musljiu.
Poslanik ABK Palj Ljekaj kaže da Kurti ignoriše veoma važnu temu, kao što je Komisija za demarkaciju granice.
– Zavisi od Kurtija i onoga što on vidi kao prioritet. Ako bude angažovan onoliko koliko je bio u opoziciji, onda se nadamo da će ova komisija biti formirana što je pre moguće. Što se tiče crnogorske strane, oni se brane, ali mi smo se kao Kosovo složili da postoji rezolucija i dva sporazuma i štitimo interese Kosova – rekao je Ljekaj.
Sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom potpisan je 2015. godine u Beču, a dopunjen aneksom sporazuma između dva bivša predsednika, kosovskog Hašima Tačija i crnogorskog Filipa Vujanovića.
